Yersinia pestis |
---|
Yersinia pestis, электронияб микрофотография |
|
Yersinia pestis (Lehmann and Neumann 1896) van Loghem 1944 |
- "Bacterium pestis"
Lehmann and Neumann 1896
- Yersinia pseudotuberculosis subsp. pestis (Lehmann and Neumann 1896) Bercovier et al. 1981
|
|
Ошибка Lua в Модуль:Wikidata на строке 301: Функция для отображения значения не найдена..
Ваба́алъул гӀучӀ, Йерсиния пестис (латин: Yersinia pestis, цебегӀан Pasteurella pestis) — грам-негативияб, багъардахъулареб, коккобациллияб бактерия, жиндир спорабиги гьечӀеб, Yersinia pseudotuberculosis ва Yersinia enterocolitica бактерияздаги хурхараб. Гьеб буго факультативияб анайробияб организм, жибги инсанасде базунеб бакъбаккул хъутагӀонкӀкӀол чӀодотада (Xenopsylla cheopis). Гьелъ лӀугьинабула вабагъ унти, жиб сабаблъун Вабаъалъул тӀоцебесеб пандемия ва ЧӀегӀераб хвел, тарихалда жаниб бищун хвеял цӀикӀкӀараб пандемия, рукӀарал. Вабаъалъул букӀуна лъабго аслияб форма: пневмонияб, септицемияб ва бубонияб. Лъабабго форма, гьанжесел сахлъизариялъул тадбирал гьаричӀони, лӀугӀула хвеялдалъун.
Y. pestis рагьана 1894 соналъ, Гьонг Конгалда вабаъ багъарараб заманалда, Александр Йерсиница, Пастерил институталъул Швейцар/Паранс тохтир ва бактериологчияс.
Yersinia навгӀ ккола грам-негативиял коккобациллабилъул, 1,5 мкм халалъиги бугел. Анилиналъул релъеназ белъуна биполярго (цӀикӀкӀун интенсивго — рагӀа-рагӀалда). Гьезул буго ферментативиябметаболизм. Y. pestis гьабула антифагоцитарияб ченч. Култураялда багъардахъулареб гьею бактерия лӀугьуна багъардахъулареблхун рахьхахулезул чорхолӀе ккедал. Патогеналъ гӀодосел температураби, цӀорозаби; амма манигӀаб гьечӀо бакъвазабиялъе, багӀаризабиялъе, хекко хола дезинфектинабуни ва гьалдезабуни.
ГӀаммал хасиятал
Патогенез ва иммунитет
МугъчӀваял
КъватӀисел регӀелал
Халип:Wikispecies
Халип:Грам-негативиял бактериалиял унтаби
Халип:ЧӀутӀбуздаса рахунел унтаби
Халип:Taxonbar