Шекспир, Вильям

Шекспир, Вильям
Миллат Ингилисав
Эмен Джон Шекспир
Эбел Мэри Аден
Лъади
(р. 1582)
Лъимал
Адабияб гьунар
Пишаялъул тайпа
  • Драматург
  • шагІир
  • актёр
Гьунаралъул санал гІ.-ш. 1585–1613
Адабияб мазгьаб Ингилис Ренессанс
Жанр Элизабетилаб драма
Автограф Гъулбас
Логотип Викитеки Асарал Викитекаялда
 Медиафайлал Викигъамасалда
Викицитатаялъул логотип Цитатаби Викицитатаялда
Шекспиразул Non Sanz Droict — пар. «Ихтияр гьечІого гуро» шигІаргун герб

Вильям Шекспир (инг. William Shakespeare, ингилис гьаракь бахъи: , бапт. 26 Април 1564 – 23 Април 1616) — Ингилис драматургt, шагІир ва актёр, жиндие ингилис мацІалда бищун кІудияв хъвадарухъан ва дунялалъул бищун лъикІал драматургазул цояв хІисабалда къимат щварав. Гьесде гІемериселъ абула Ингландалъул миллияв шагІир–иланги, Авоналдаса Бард–иланги (яги жибго "Бард"–иланги). Гьесул нилІехъе щварал хІалтІаби, цадахъ хІалтІабиги гъорлІе рачІун, гІуцІарал руго 39 пьесалялдасаги, 154 сонеталдасаги, лъабго халатаб харбилаб поэмаялдасаги ва цо чанго шигІруялдасаги, жидер авторлъи мухІканго лъаларел. Гьесул пьесаби таржама гьарун руго киналниги аслиялщинал чІагоял мацІазде ва бокьарав цогидав драматургасул пьесабаздаса цІикІкІун рачуна сценабазда. Гьединго гьезул жеги-жеги гІелмияб цІех-рехги реинтерпретацияги гьабулеб буго.

Шекспир гьавуна ва гІуна Стартфор-апон-Эйвоналда, Ворикшир. 18 сонил гІужде вахиндал, гьес лъадилъун ячана Энн Гьатавей; гьезие гьабуна лъабго лъимер: Сюзанн ва Гьамнетги Джудитги игизал. ГІага-шагарго 1585 ва 1592 соназда гьоркьоб Лондоналда гьес байбихьана лъикІаб карьера актёр, хъвадарухъан ва Лорд Чамберленил ГІадамал–илан жинде абулеб букІараб, хадуб Къираласул ГІадамал гІадин лъалеб букІараб хІаязулаб компаниялъул цадахъ-хважайин хІисабалда. 49 сонил гІужалда (гІ.-ш. 1613 соналъ) гьев, балагьараб мехалъ, Стартфордалде ун вуго ва лъабго соналдаса гьенив хун вуго. Дагьал хъвай-хъвагІаял хутІун руго Шекспирил жиндирго гІумруялъул хІакъалъулІ; гьелъ рачунел руго гІезегІан спекуляциязде гьесул куц-мухъалъул, сексуаллъиялъул, диниял божиязул, гьесулилан абулел асарал цогидаз хъванадай абурал суалазадда сверун.

Шекспирица жиндирго машгьурал асаразул гІемерисел хъвана 1589 ва 1613 соназда гьоркьоб. Гьесул цересел пьесаби рукІана аслияб къагІдаялъ комедиял ва гьисториял, ва рикІкІуна гьеб жанралда хъварал бищун лъикІал асаразул цояллъун. Хадур гьес аслияб къагІидаялъ хъвана трагедиял 1608 соналде щвезегІан, гьезда гьоркьор Гьамлет, Ромео ва Джульет, Отелло, Къирал Лир ва Макбет, киналго рикІкІунел рукІана ингилис мацІалда ругел бищун лъикІал хІалтІабазул цояллъун. Жиндир гІумруялъул ахирисеб этапалда гьес хъвана трагикомедиял (гьединго романсал хІисабалда лъалел) ва цогидал драматургазда цадахъ хІалтІулев вукІана.

ГІумру

Цебесеб гІумру

Лондон ва театралияб карьера

Хадусел санал ва хвел

Пьесаби

ШигІраби

Сонетаби

Стиль

Асар

Критикадул репутация

ХІалтІаби

Пьесабазул классификация

Шекспирида хурхун спекуляция

Авторлъи

Дин

Сексуаллъи

Портретура

Ралагье гьединго

Баянал ва хІужжаби

Баянал

  1. Dates follow the Julian calendar, used in England throughout Shakespeare's lifespan, but with the start of the year adjusted to 1 January (see Old Style and New Style dates). Under the Gregorian calendar, adopted in Catholic countries in 1582, Shakespeare died on 3 May.
  2. The "national cult" of Shakespeare, and the "bard" identification, dates from September 1769, when the actor David Garrick organised a week-long carnival at Stratford to mark the town council awarding him the freedom of the town. In addition to presenting the town with a statue of Shakespeare, Garrick composed a doggerel verse, lampooned in the London newspapers, naming the banks of the Avon as the birthplace of the "matchless Bard".
  3. The exact figures are unknown. See Shakespeare's collaborations and Shakespeare Apocrypha for further details.
  4. Individual play dates and precise writing span are unknown. See Chronology of Shakespeare's plays for further details.

ХІужжаби

  1. Biography: or, Third division of… — Google ТІахьал
  2. Schoenbaum 1987, p. xv.
  3. 3,0 3,1 Greenblatt 2005, p. 11.
  4. 4,0 4,1 Bevington 2002, pp. 1–3.
  5. 5,0 5,1 Wells 1997, p. 399.
  6. Dobson 1992, pp. 185–186.
  7. McIntyre 1999, pp. 412–432.
  8. Craig 2003, p. 3.
  9. Shapiro 2005, pp. xvii–xviii.
  10. Schoenbaum 1991, pp. 41, 66, 397–398, 402, 409.
  11. Taylor 1990, pp. 145, 210–223, 261–265.
  12. Chambers 1930a, pp. 270–271.
  13. Taylor 1987, pp. 109–134.

Иццал

КъватІисел регІелал

Ингилис мацІалда

Халип:Spoken Wikipedia Халип:Library resources box

Цифрабазулаб басма
Экспонатал
Ирс ва критика
Цогидал регІелал