Астурски јазик | |
---|---|
Астуролеонски јазик asturianu, bable | |
Застапен во | Шпанија |
Подрачје | Астурија Кастиља и Леон Кантабрија |
Говорници | 110.000 e17 450,000 како втор јазик (1994) |
Јазично семејство | |
Дијалекти | |
Писмо | латиница |
Статус | |
Регулативен орган | Академија на астурскиот јазик |
Јазични кодови | |
ISO 639-2 | ast |
ISO 639-3 | ast |
Linguasphere | 51-AAA-ca |
Јазична карта на астурскиот јазик. |
Астурскиот (asturianu или bable) е романски јазик, дел од големата група на западноромански јазици. Астурскиот и леонскиот јазик ја сочинуваат групата на астурско-леонски јазици. Денес се проценува дека астурскиот јазик го зборуваат околу 100,000 луѓе како мајчин јазик, и околу 450,000 луѓе како втор јазик. Стандардниот астурски јазик се заснова на централноастурските дијалекти. Регулативното тело на јазикот е Академијата на астурскиот јазик. Астурскиот не е службен јазик, туку е заштитен со закон и неговото изучување во училиштата е опционално.
Од 1974 година голем број напори биле преземени да се заштити и промовира јазикот. Во 1994, било забележано дека јазикот го зборуваат околу 100.000 луѓе, а како втор јазик го зборувале 450,000 Сепак, ситуацијата на јазикот е критична и бројката на луѓе кои го зборуваат е во опаѓање. Во Астурија службен јазик е шпанскиот, но не и астурскиот.
Астурскиот јазик се зборува и надвор од рамките на администативната единица Астурија. Јазикот кој се нарекува „леонски“ во Кастиља и Леон е ист со астурскиот во Астурија. Така, поради географската поделба на регионот каде се зборува јазикот има потешкотии при афирмацијата на јазикот во пошироки рамки. Додека во Астурија јазикот се промовира, има заштитен статус и се прават обиди за негова поширока употреба, во Кастиља и Леон јазикот е сосема заборавен од институциите, не е во образовниот систем и нема мерки за негова афирмација. Леонскиот и астурскиот се зборуваат во поголемиот дел на Астурија, северните и западните делови на Леон, западна Кантабрија и во регионот на Миранда до Доро во Португалија.
Уште од најраните обиди за запишување на јазикот се користела латиницата. Во 1981 година Академијата за астурскиот јазик објавила правопис.
големи букви | A | B | C | D | E | F | G | H | I | L | M | N | Ñ | O | P | R | S | T | U | V | X | Y | Z |
мали букви | a | b | c | d | e | f | g | h | i | l | m | n | ñ | o | p | r | s | t | u | v | x | y | z |
имиња | a | be | ce | de | e | efe | gue | hache | i | ele | eme | ene | eñe | o | pe | erre | ese | te | u | uve | xe | ye | zeta(*) |
гласови (МФА) | /a/ | /b/ | /θ/, /k/ | /d/ | /e/ | /f/ | /g/ | – | /i/ | /l/ | /m/ | /n/ | /ɲ/ | /o/ | /p/ | /r/, /ɾ/ | /s/ | /t/ | /u/ | /b/ | /ʃ/, /ks/ | /ʝ/ | /θ/ |
македонски | а | б | θ, к | д | е | ф | г | – | и | л | м | н | њ | о | п | р | с | т | у | б | ш, кс | ј | θ |
Во астурскиот има и неколку диграфа:
диграф | име | МФА | македонски |
---|---|---|---|
ch | che | /t͡ʃ/ | ч |
gu (+ e, i) | (gue u) | /ɡ/ | г |
ll | elle | /ʎ/ | лј |
qu (+ e, i) | (cu u) | /k/ | к |
rr | erre doble | /r/ | р |
ts | (te ese) | /t͡s/ (дијалектно) | ц |
yy | (ye doble) | /kʲ/ (дијалектно) | кј |
астурски
|
|
|
Оваа статија поврзана со индоевропските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|
|