Уснено-заднонепчена приближна согласка

Звучна усненозаднонепчена приближна согласка
w
МФА-бр.170
Шифрирање
Единица (дек.)w
Уникод (хекс.)U+0077
X-SAMPAw
Киршенбаумw
Звук

 
Стисната уснено-заднонепчена приближна согласка
ɰᵝ
wᵝ

 

Уснено-заднонепчена приближна согласка — вид на согласка во некои јазици. Во англискиот, гласот е претставен со ⟨w⟩; и истата буква служи како симбол на гласот во меѓународната фонетска азбука (МФА) и X-SAMPA. Кај највеќто јазици гласот впрочем се јавува како лабијализираната заднонепчена приближна согласка , а нејзини полусамогласен пандан е затворената задна заоблена самогласка . Бидејќи уснено-задновенечните согласки тешко се вклопуваат табелите што имаат само уснени и заднонепчени колони, може да се смести во заднонепчената или (дво)уснената колона (или во обете), иако вториот случај е редок вон официјалната таблеа на МФА; сместувањето веројатно има повеќе врска со фонолошките критериуми отколку со фонетските.

При предавањето на странските јазици на македонски, гласот најчесто се предава со буквата „в“ (т.е. како усненозабната струјна самогласка )

Особености

Звучната лабијализирана заднонепчена приближна согласка ги има следниве особености:

  • Начинот на творба е приближен, што значи дека се добива со приближување (стеснување) на гласниот апарат во местото на творба, но не доволно за да се создаде бурен воздушен тек.
  • Местото на творба е лабијализирано венечно, што значи дека се создава со задниот дел на јазикот повишен до мекото непце, притоа заоблувајќи ги усните. Некои јазици како јапонскиот и можеби северните ирокески јазици имаат глас што обично се предава со каде усните се стиснати (или барем незаоблени), што претставува вистинска уснено-заднонепчена согласка (наспроти лабијализирана заднонепчена согласка). Местата што го предаваат гласот поблиску го избегнуваат стандардниот симбол или му додаваат подредно надесно опавче .
  • Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
  • Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
  • Ова е средна согласка, што значи дека се создава со насочување на воздушниот тек долж средината на јазикот наместо по страните.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Occurrence

Јазик Збор МФА Значење Белешки
адигејски уэ 'ти'
англиски weep 'плаче'
апхаски ауаҩы 'човек'
арапски стандарден وَرْد 'рози'
баскиски lau 'четири'
велшки gwae 'јад'
виетнамски tuần 'недела'
западнофризиски skowe 'турка' Никогаш не сде јавува на почетокот на зборот
каталонски creuar 'преминува'
кинески кантонски wu4 'езеро'
мандарински wáng 'крал'
ирски vóta 'глас'
италијански uomo 'човек'
италијански わたし watashi 'јас' Се изговара со стискање на усните.
кабардински уэ 'ти'
корејски 왜가리 waegari 'чапја'
малајски wang 'пари'
паштунски ﻭﺍﺭ 'еднаш'
полски łaska 'милост' Соодветствува на по стар изговор и во источното наречје.
португалски quando 'кога' Неслоговен алофон на /u/ освен по заднонепчени препречни соглсаски. Бразилските наречја што имаат користат кога стои на завршницата на слогот.
романски dulău 'мастиф'
сери cmiique 'лице' Алофон на /m/
сото sewa 'зараза'
свахили mwanafunzi 'ученик'
тагалски araw 'ден'
тајландски แห waen 'прстен'
украински вона 'таа'
француски oui 'да'
хавајски wikiwiki 'брз' Може да се оствари и како .
хебрејски כוח 'моќ'
холандски фламански welp 'младенче' Стандарден белгиски изговор, може да се оствари како во некои наречја.
шпански cuanto 'колку'

Поврзано

Наводи

  1. „Guidelines for Transcription of English Consonants and Vowels“ (PDF).
  2. Ohala & Lorentz (1977:577)
  3. Watson (2002:13)
  4. Thompson (1959:458–461)
  5. Carbonell & Llisterri (1992:55)
  6. Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  7. Jassem (2003:103)
  8. 8,0 8,1 Barbosa & Albano (2004:230)
  9. Wen in a Thai–English dictionary, with recorded pronunciation
  10. Fougeron & Smith (1993:75)
  11. Pukui & Elbert (1986:xvii)
  12. Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:256)

Bibliography

  • Barbosa, Plínio A.; Albano, Eleonora C. (2004), „Brazilian Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (2): 227–232, doi:10.1017/S0025100304001756
  • Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53–56, doi:10.1017/S0025100300004618
  • Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French“, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73–76, doi:10.1017/S0025100300004874
  • Jassem, Wiktor (2003), „Polish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103–107, doi:10.1017/S0025100303001191
  • Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255–259, doi:10.1017/S0025100303001373
  • Ohala, James; Lorentz (1977), „Story of : An exercise in the phonetic explanation for sound patterns“ (PDF), Berkeley Linguistics Society annual meeting 3 proceedings, стр. 577–599, Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-09-26, Посетено на 2013-04-06
  • Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H. (1986), Hawaiian Dictionary, Honolulu: University of Hawaiʻi Press, ISBN 0-8248-0703-0
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Thompson, Laurence (1959), „Saigon phonemics“, Language, 35 (3): 454–476, doi:10.2307/411232, JSTOR 411232
  • Watson, Janet (2002), The Phonology and Morphology of Arabic, New York: Oxford University Press
Табела на белодробни согласки по МФА аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи.
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.