Хиперурикозурија је излучивање више од 750 mg(4,46 mmol) мокраћне киселине дневно за жене, односно 800 mg (4,46 mmol) на дан за мушкарце. Код 10 посто болесника са калцијумским каменцима хиперурикозурија је једини узрок камена у бубрегу (нефролитијазе).
Хиперурикозурија може бити узрокована; повећаном продукцијом урата (уричка дијатеза, мијелопролиферативне болести, малигнитета) или исхраном богатом пуринима (изнутрице, риба).
Уратна дијатеза је ентитет у коме се описује стварање каменаца код болесника са примарним гихтом. Постоје три метаболичка поремећаја у примарном гихту:
Болесници са последња два поремећаја су склони развијању хиперурикемије, артритиса и мокраћних каменаца у склопу гихта. При ниској вредности пХ, хиперурикозурија може да доведе до формирања уратног камена, као резултат повећаног ацидитета (киселости) мокраће. При нормалном пХ мокраће (> 5,5) хиперурикозурија може да произрокује стварање калцијум-оксалатних каменаца. Механизам стварања каменаца највероватније покреће хетерогене кристализације калцијум оксалата уратом.
Испитивања су показала да око 20 посто болесника са каменцима калцијум-оксалата у мокраћном систему има хиперурикозурију, првенствено због претераног уноса пурина из меса. Зато се болесницима склоним хиперурикозурији препоручује дијета са смањеним уносом пурина и терапија алопуринола (100 мг дневно).