Пророк Јосиф (хебр.יוֹסֵף, арап.يوسف , хебр.יוֹסֵף;стандард: Yōsef, тиберијски: Yōsēp̄; алтернативно: יְהוֹסֵף,досл. 'Yahweh додаће'; стандард:Yəhōsef, тиберијски:Yо̆hōsēp̄;арап.يوسف; стгрч.Ἰωσήφ) био је једанаести од дванаест синова Јаковљевих. Према сведочанству Светог писмаСтарога завета његова браћа су га због љубоморе као веома младог продали у робље. Као роб је био одведен у Египат, где је након неког времена примљен на двор египатског фараона који га је поставио за управника краљевства и учинио најмоћнијим и најутицајнијим у Египту.
Композиција приче се може датирати у период између 7. века пре нове ере и треће четвртине 5. века п. н. е., што је отприлике период у који научници датирају Књигу Постања. У рабинској традицији, он се сматра претком другог Месије званог „Машијах бен Јосеф“, који ће водити рат против сила зла заједно са Машијах бен Давидом и погинути у борби са непријатељима Бога и Израела.
Пророк Јосиф у Светом писму
Касније је својој браћи опростио и целу породицу преселио у Египат. Био је познат као исцелитељ, градитељ, архитекта и као даровит човек у многим областима.
И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. (1 Мој. 37:26, 1 Мој. 37:36, Приче 30:20)
И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? (1 Мој. 4:10, Јов 16:18)
Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. (1 Мој. 29:14, 1 Мој. 42:21) Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. (1 Мој. 39:1, 1 Мој. 45:4, 5 Мој. 33:16, Суд. 6:3, Псал. 105:17, Мат. 27:9, Дела 7:9)
Јосифова полубраћа су била љубоморна на њега; (Genesis 37:18–20) због чега је у Дотану већина њих сковала заверу да га убије, са изузетком Рувима, који је предложио да се Јосиф баци у празну цистерну, намеравајући да спасе Јосифа. Не знајући за ову споредну намеру, остали су га прво послушали.[а] Када су Јосифа затворили, браћа су угледала караван камила како носи зачине и мирисе у Египат, и продала Јосифа овим трговцима.[б] Након тога су крива браћа натопила козјом крви Јосифово капут и показала га Јакову, који је стога веровао да је Јосиф мртав (Genesis 37:12–35).
Потифарова кућа
На крају, Јосиф је продат Потифару, капетану фараонове гарде (Genesis 37:36, Genesis 39:1). Касније је Јосиф постао Потифаров лични слуга, а потом и надзорник његовог домаћинства. Овде је Потифарова жена (названа Зулејка у каснијој традицији) покушала да заведе Јосифа, што је он одбио. Љута што је побегао од ње, изнела је лажну оптужбу за силовање и тако осигурала да заврши у затвору[в] (Genesis 39:1–20).
Претпоставке о вези са Имхотепом
Поједини археолози и историографи поистовећују Јосифа са египатским свештеником Имхотепом. Наиме, велики број чињеница везаних за животе једнога и другога се поклапају. Обојица нису краљевског порекла али су били изузетно блиски фараону. Обоје су цењени као велики мудраци, лекари, архитекте, градитељи. Градња првих пирамидалних грађевина се везује за обојицу, а није био редак случај у тим временима да Јевреји припаднике свога народа називају јеврејским именом иако он званично носи египатко име. То је био случај код готово свих странаца који су радили у фараоновој администрацији.
^Khan, Geoffrey (2020). The Tiberian Pronunciation Tradition of Biblical Hebrew, Volume 1. Open Book Publishers. ISBN978-1783746767.
^Redford 1970, стр. 242: "several episodes in the narrative, and the plot motifs themselves, find some parallel in Saite, Persian, or Ptolemaic Egypt. It is the sheer weight of evidence, and not the argument from silence, that leads to the conclusion that the seventh century B.C. is the terminus a quo for the Egyptian background to the Joseph Story. If we assign the third quarter of the fifth century B.C.E. as the terminus ante quem, we are left with a span of two and one half centuries, comprising in terms of Egyptian history the Saite and early Persian periods."
Schenke, Hans-Martin (1968). „Jacobsbrunnen-Josephsgrab-Sychar. Topographische Untersuchungen und Erwägungen in der Perspektive von Joh. 4,5.6”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 84 (2): 159—84. JSTOR27930842.
Genung, Matthew C. (2017). The Composition of Genesis 37: Incoherence and Meaning in the Exposition of the Joseph Story. Tübingen: Mohr Siebeck. ISBN978-3-16-155150-5.Текст „Forschungen zum Alten Testament 2. Reihe. 95. ” игнорисан (помоћ)