Џорџ Беркли
| Џорџ Беркли | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Џорџ Беркли |
| Датум рођења | 12. март 1685. |
| Место рођења | Томастаун, Ирска |
| Датум смрти | 14. јануар 1753. (67 год.) |
| Место смрти | Оксфорд, Велика Британија |
| Образовање | Trinity College Dublin |
| Филозофски рад | |
| Епоха | Нововековна |
| Регија | Западна филозофија |
| Школа филозофије | идеализам, емпиризам, фундаментализам, концептуализам, индиректни реализам |
| Интересовања | метафизика, епистемологија |
| Идеје | субјективни идеализам |
| Утицаји од | Џон Лок, Nicolas Malebranche |
| Потпис |  |
Џорџ Беркли (енгл. George Berkeley; Томастаун, 1685 — Оксфорд, 1753) је био нововековни ирски филозоф, познат као заступник субјективног идеализма и емпиризма. Његова филозофија се понекад узима за крајњи облик субјективног идеализма, који се назива солипсизам.
Биографија
Џорџ Беркли је рођен 12. марта 1685. године у близини Томастауна у Ирској. 1707. године је постао је магистар теологије, а 1713. капелан. Све своје најзначајније и најоригиналније радове написао је до своје 28. године. Често је путовао, као пратилац грофа, у Француску и Италију. Од 1729. до 1731. године као мисионар шири хришћанство у Америци, а 1734. постаје епископ у Клојну. Године 1752. повлачи се из јавног живота, а годину дана касније умире у Оксфорду.
Учење
Џорџ Беркли је један од најпознатијих представника субјективног идеализма, који најбоље изражава својим фундаменталним начелом: „Бити јесте бити опажен“ (Esse est percipi).
| „ | Постојао је неки мирис, значи да га је неко мирисао; постојао је неки звук, значи да га је неко чуо; била је нека боја или облик - опажени су видом или опипом. То је све што могу разумети под тим и сличним изразима. Јер оно што се каже о апсолутном постојању немислећих ствари, без обзира на то да ли се опажају, изгледа савршено неразумљиво. Њихов esse јест percipi, и није могуће да они имају неку егзистенцију изван духова или мислећих ствари, које их опажају. | ” |
| — Расправа о принципима људске спознаје | ||
У „Дијалозима измеду Хиласа и Филонуса“ Филонус, који износи Берклијеве идеје, доказује »да се реалност чулних ствари састоји у томе што су опажене», насупрот Хиласовог мишљења да »постојати значи једно а бити опажен друго«. Беркли разрађује тезу да су сви чулни феномени менталне природе. Он аргументује о субјективности осета топлоте и хладноће познатим примером о млакој води. Кад је једна рука топла а друга хладна па се обе ставе у хладну воду, онда једна рука осећа ову воду као хладну, а друга као топлу, премда вода објективно не може бити истовремено и топла и хладна. Стога осети топло и хладно постоје само у нашем духу.
Берклијева филозофија се заснива на емпиристичким тврдњама, и искуство узима за основу целокупног знања. Па ипак, за њега тзв. спољни предмети нису ништа друго до скупови наших осета, који не постоје изван духа. По њему постоји само дух а чулне идеје не зависе од нас, већ их изазива Бог. Стога чулне идеје и јесу много јаче и сталније од идеја мисли и маште које производи наш дух. Реалне ствари и нису друго него чулне идеје па је постојање материје изван и независно од тих идеја само измишљотина »уврнутих« филозофа.
Дела
Главна Берклијева дела су:
- An Essay Towards a New Theory of Vision (1709)
- Расправа о принципима људског сазнања (A Treatise concerning the Principles of Human Knowledge; 1710)
- Три дијалога измеду Хиласа и Филонуса (Three Dialogues between Hylas and Philonous; 1713)
- Alciphron or the Minute Philosopher (1732)
- Siris, a Chain of Philosophical Reflexions and Inquiries (1744)
Референце
- ^ Fumerton, Richard (21. 2. 2000). „Foundationalist Theories of Epistemic Justification”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 19. 8. 2018.
- ^ David Bostock, Philosophy of Mathematics: An Introduction, Wiley-Blackwell, 2009, p. 43: "All of Descartes, Locke, Berkeley, and Hume supposed that mathematics is a theory of our ideas, but none of them offered any argument for this conceptualist claim, and apparently took it to be uncontroversial."
- ^ The Problem of Perception (Stanford Encyclopedia of Philosophy): "Paraphrasing David Hume (1739...; see also Locke 1690, Berkeley 1710, Russell 1912): nothing is ever directly present to the mind in perception except perceptual appearances."
- ^ Watson, Richard A. (1993—94). „Berkeley Is Pronounced Barclay” (PDF). Berkeley Newsletter (13): 1—3. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 07. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2010.
- ^ "Berkeley" entry in Collins English Dictionary.
- ^ а б в г д ђ Беркли Џорџ, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
Литература
The Works of George Berkeley. Ed. by Alexander Campbell Fraser. In 4 Volumes. Oxford: Clarendon Press, 1901.
- The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 1. 1901.
- The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 2. 1901.
- The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 3. 1901.
- The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 4. 1901.
Ewald, William B., ed., 1996. From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics, 2 vols. Oxford Uni. Press.
- 1707. Of Infinites, 16–19.
- 1709. Letter to Samuel Molyneaux, 19–21.
- 1721. De Motu, 37–54.
- 1734. The Analyst, 60–92.
- Nichols, R. H.; Wray, F A. (1935). The History of the Foundling Hospital. London: Oxford University Press. стр. 349..
- John Daniel Wild (1962). George Berkeley: a study of his life and philosophy. New York: Russell & Russell.
- Fogelin, Robert (2001). Berkeley and the Principles of Human Knowledge. Routledge.
- Muehlmann, Robert G. (1992). Berkeley's Ontology. Indianapolis/Cambridge: Hackett Publishing Company. ISBN 978-0-87220-146-0.
- "Shows a thorough mastery of the literature on Berkeley, along with very perceptive remarks about the strength and weaknesses of most of the central commentators. ... Exhibits a mastery of all the material, both primary and secondary..." Charles Larmore, for the Editorial Board, Journal of Philosophy.
- R. Muehlmann is one of the Berkeley Prize Winners.
- New Interpretations of Berkeley's Thought. Ed. by S. H. Daniel. N. Y.: Humanity Books, 319 pp. 2008. ISBN 978-1-59102-557-3..
- For reviews see:
- Reviewed by Marc A. Hight Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2011), Hampden–Sydney College
- Reviewed by Thomas M. Lennon – Berkeley Studies 19 (2008):51–56.
- Edward Chaney (2000), 'George Berkeley's Grand Tours: The Immaterialist as Connoisseur of Art and Architecture', in E. Chaney, The Evolution of the Grand Tour: Anglo-Italian Cultural Relations since the Renaissance, 2nd ed. London, Routledge. ISBN 9780714644745.
- Costica Bradatan (2006), The Other Bishop Berkeley. An Exercise in Reenchantment, Fordham University Press, New York
- Brook, Richard J. (1973). Berkeley's Philosophy of Science. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-90-247-1555-8.
- Strathern, Paul (2000). Berkeley in ninety minutes. Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-291-1.
- Секундарна литература доступна на интернету
- Most sources listed below are suggested by Dr. Talia M. Bettcher Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010) in Berkeley: a Guide for the Perplexed (2008). See the textbook's description.
- Berman, David. George Berkeley: Idealism and the Man. Oxford: Clarendon Press, 1994.
- Kenneth P. Winkler, ур. (2005). The Cambridge Companion to Berkeley. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521450331.
- Daniel, Stephen H., ур. (2007). Reexamining Berkeley's Philosophy. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802093486.
- Johnston G. A. (1923). The Development of Berkeley's Philosophy. London: Macmillan.
- Luce, A. A (1934). Berkeley and Malebranche. A Study in the Origins of Berkeley's Thought. Oxford University Press.. Oxford: Oxford University Press, 1934. (2nd edn, with additional Preface, 1967).
- Muehlmann, Robert G., ур. (1995). Berkeley's Metaphysics. Structural, Interpretive, and Critical Essays. Pennsylvania: Pennsylvania State Press. ISBN 978-0-271-02656-5.
- Olscamp, Paul J. (1970). The Moral Philosophy of George Berkeley. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 9789024703036.
- Reviewed by: Désirée Park. Studi internazionali filosofici 3 (1971):228‑30; G. J. Warnock. Journal of Philosophy 69, 15 (1972):460–62; Günter Gawlick "Menschheitsglück und Wille Gottes: Neues Licht auf Berkeleys Ethik." Philosophische Rundschau 1–2 (January 1973):24–42; H. M. Bracken. Eighteenth-Century Studies 3 (1973): 396–97; and Stanley Grean. Journal of the History of Philosophy 12, 3 (1974): 398–403.
- Roberts, John Russell (18. 5. 2007). A Metaphysics for the Mob: The Philosophy of George Berkeley. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-804283-9. (EPUP, Google Books). New York: Oxford University Press, 2007. – 172 p. ISBN 978-0-19-531393-2.
- Reviewed by Marc A. Hight Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2011), University of Tartu/Hampden–Sydney College
- Russell B. Berkeley // Bertrand Russell A History of Western Philosophy 3:1:16
- Tipton, I. C (1974). Berkeley, The Philosophy of Immaterialism. London: Methuen. ISBN 978-0-416-70440-2.
- "Ian C. Tipton, one of the world's great Berkeley scholars and longtime president of the International Berkeley Society. ... Of the many works about Berkeley that were published in the twentieth century, few rival in importance his Berkeley: The Philosophy of Immaterialism ... The philosophical insight, combined with the mastery of Berkeley's texts, that Ian brought to this work make it one of the masterpieces of Berkeley scholarship. It is not surprising therefore that, when the Garland Publishing Company brought out, late in 1980s, a 15-volume collection of major works on Berkeley, Ian's book was one of only two full-length studies of Berkeley published after 1935 to be included" (Charles J. McCracken. In Memoriam: Ian C. Tipton // The Berkeley Newsletter 17 (2006), p. 4).
- Walmsley, Peter (1990). The Rhetoric of Berkeley's Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521374132.
- Winkler, Kenneth P. '. Oxford. Berkeley: An Interpretation. Clarendon Press. 1989. ISBN 9780198249078.
Спољашње везе
- George Berkeley at the Eighteenth-Century Poetry Archive (ECPA)
- Downing, Lisa. „George Berkeley”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- George Berkeley Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2010) article by Daniel E. Flage in the Internet Encyclopedia of Philosophy
- International Berkeley Society
- A list of the published works by and about Berkeley as well as online links
- Berkeley's Life and Works Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2012)
- Џорџ Беркли на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Џорџ Беркли на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Џорџ Беркли на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Another perspective on how Berkeley framed his immaterialism
- Original texts and discussion concerning The Analyst controversy
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Џорџ Беркли”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Contains more easily readable versions of New Theory of Vision, Principles of Human Knowledge, Three Dialogues, and Alciphron
- An extensive compendium of online resources, including a gallery of Berkeley's images
- A version of Berkeley's PHK condensed and rewritten for faster reading на сајту Wayback Machine (архивирано 2006-03-17).
- Electronic Texts for philosopher Charlie Dunbar (1887–1971):
- Broad, C. D. Berkeley's Argument About Material Substance N. Y., 1975 (Repr. of the 1942 ed. publ. by the British Academy, London.)
- Broad, C. D. Berkeley's Denial of Material Substance – Published in: The Philosophical Review Vol. LXIII (1954).
- Rick Grush syllabus Empiricism (J. Locke, G. Berkeley, D. Hume)
- Berkeley's (1734) The Analyst – digital facsimile.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
