Ајзаја Берлин

Ајзаја Берлин
Ајзаја Берлин 1983. године
Лични подаци
Датум рођења(1909-06-05)5. јун 1909.
Место рођењаРига, Руска Империја
Датум смрти5. новембар 1997.(1997-11-05) (88 год.)
Место смртиОксфорд, Уједињено Краљевство
ОбразовањеКолеџ Корпус Кристи, Ст Полс школа
Филозофски рад
Школа филозофије
Утицаји од

Ајзаја Берлин (у неким текстовима на српском Исаија, енгл. Isaiah Berlin, IPA: aɪˈzaɪə, 6. јун 19095. новембар 1997), британски историчар идеја и филозоф. Рођен је у Риги у Летонији а у Уједињено Краљевство је дошао 1921. Развио је теорију о облику либералног капитализма који се заснива на његовој животној посвећености емпирицизма и утицају идеја мислилаца који се супростављају просветитељству укључујући Викоа (16681774), Хердера и Александра Херцена (18121870). Основ Берлинове филозофије је веровање у морални плурализам односно уверење да је сукоб вредности саставни део људских живота. У свом најпознатијем делу Четири огледа о слободи (1958) вредности негативне слободе стављао је изнад позитивне слободе. Берлинова дела представљају одбрану западног либерализма од тоталитаризма.

Рођен у Риги (сада главни град Летоније, тада део Руског царства) 1909. године, преселио се у Петроград, Русија, са шест година, где је био сведок револуција 1917. Године 1921, његова породица се преселила у Велику Британију, и школовао се у школи Ст Паулс, Лондон и Корпус Христи колеџу у Оксфорду. Године 1932, у узрасту од двадесет три године, Берлин је изабран за наградну стипендију на Ол Соулс колеџу у Оксфорду. Поред сопственог плодног рада, преводио је дела Ивана Тургењева са руског на енглески, а током Другог светског рата радио је за Британску дипломатску службу. Од 1957. до 1967. био је Чичелски професор друштвене и политичке теорије на Универзитету у Оксфорду. Био је председник Аристотеловског друштва од 1963. до 1964. Године 1966. одиграо је кључну улогу у стварању Волфсон колеџа у Оксфорду и постао његов оснивачки председник. Берлин је именован за CBE 1946. године, проглашен је витезом 1957. и додељен му је Орден за заслуге 1971. Он је био председник Британске академије од 1974. до 1978. Такође је добио награду Јерусалима 1979. за своју доживотну одбрану грађанских слобода, и 25. новембра 1994. добио је почасни степен доктора права на Универзитету у Торонту, за коју је прилику припремио „кратки кредо” (како га је назвао у писму пријатељу), сада познат као „Порука за Двадесет први век“, да се прочита у његово име на свечаности.

Објављени радови

Осим Недовршеног дијалога, све књиге/издања наведена од 1978. надаље уређивао је (или, где је наведено, заједно уређивао) Хенри Харди, а све осим Карла Маркса су компилације или транскрипти предавања, есеја и писама. Дати детаљи се односе на прво и најновије издање у Великој Британији и актуелно издање у САД. Већина наслова је доступна и као е-књиге. Дванаест наслова означених са '+' доступно је на америчком тржишту у ревидираним издањима Принстон Университи Преса, са додатним материјалом из Берлина и (осим у случају Карла Маркса) новим предговорима савремених аутора; 5. издање Карла Маркса је такође доступно у Великој Британији.

Референце

  1. ^ Cherniss, Joshua; Hardy, Henry (25. 5. 2010). „Isaiah Berlin”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 7. 3. 2012. 
  2. ^ Rosen, Frederick (2005). Classical Utilitarianism from Hume to Mill. Routledge. стр. 251. „According to Berlin, the most eloquent of all defenders of freedom and privacy Benjamin Constant, who had not forgotten the Jacobin dictatorship 
  3. '^ Brockliss, Laurence; Robertson, Ritchie (2016). Isaiah Berlin and the Enlightenment. Oxford University Press. „Berlin refers to Diderot and Lessing as 'two of my favorite thinkers in the eighteenth century. 
  4. ^ „Definition of Isaiah | Dictionary.com”. www.dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  5. ^ „BBC News | UK | Philosopher and political thinker Sir Isaiah Berlin dies”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2021-01-19. 
  6. ^ Isaiah Berlin: In conversation with Steven Lukes, Isaiah Berlin and Steven Lukes, Salmagundi,No. 120 (FALL 1998), pp. 52–134
  7. ^ „Concepts and Categories – Philosophical Essays” (PDF). Pimlico. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016. 
  8. ^ The New York Review of Books, 23 October 2014, "A Message to the 21st Century", http://www.sjpcommunications.org/images/uploads/documents/Isaiah_Berlin.pdf Архивирано 9 јануар 2021 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „The Age of Enlightenment” (PDF). 2017. Приступљено 29. 8. 2017. 

Литература

Спољашње везе