Балзамаста јела | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | A. balsamea
|
Биномно име | |
Abies balsamea (L.) Mill.
| |
Ареал распростирања Балзамасте јеле |
Балзамаста јела (лат. Abies balsamea (L.) Mill. – по способности да ствара специфичну врсту балзама) је високо четинарско дрво из рода јела.
Самоникла је на атлантској обали Канаде, на Лабрадору и у Сједињеним Америчким Државама од западне Вирџиније на југоистоку до Минесоте на западу. У висину се пење до 1600. м н.в. У Европу је унета 1697. године.
Балзамаста јела може израсти 15-20 м са правилном купастом крошњом која се формира од земље. Кора је сивосмеђа и глатка. У младости расте лагано, касније брже. Достиже старост 150-200 година. Пупољци су црвенкасти. Четине су дуге 1,5-2,5 цм, тупе и при врху мало урезане. С лица тамнозелене, сјајне, с наличја са две пруге стома. На гранама су чешљасто раздељене. Када се протрљају миришу на балзам.
Мушке цвасти су жућкастозелене са траговима ружичасте боје, а женске светлозелене. Шишарице су усправне, седеће, ваљкастог облика, дуге 5-10 цм. У младости су плаво до маслинастозелене, а касније смеђељубичасте.
Врста је сенке и врло отпорна на мраз. Типична је врста хладног климата. Лепо расте на алувијалним и суглинастим земљиштима, а слабо на подзоластим и пешчаним. На природним стаништима образује чисте састојине, или заједнице са другим алпским врстама Северне Америке. Доста је отпорна на аерозагађење.
Млади примерци имају смолоносне врећице које садрже жућкасту, уљасту смолу познату као Канадски базам, који се користи у оптици и микроскопској техници.
Врста је декоративна и у појединачној и у групној садњи. Не препоручује се садња на теренима са сувом климом.
Постоје бројни култивари који се узгајају на зеленим површинама, а важнији су: