Инострани члан Српске академије наука и уметости од 5. новембра 2009.
Биографија
Дипломирао је на Економском факултету у Прагу 1962. године, докторат одбранио 1968. године, а одређено време је провео на универзитетима у Италији и САД на Универзитету Корнел.
Током своје ране каријере, (1963-1970) Клаус је радио као истраживач на Економском институту Чехословачке академије наука, где је на крају постао шеф новооснованог Одељења за макроекономску политику Академије, део Института за прогнозе. Потом је радио у Чехословачкој државној банци (1971‒1986); Центру за економске прогнозе Чехословачке академије наука (1987-1989); Економском факултету Универзитета у Прагу, професор (1995‒).
Након Плишане револуције, као члан Грађанског форума постаје министар финансија 1989. године. У априлу оснива десно оријентисану Грађанску демократску партију (ГДП) и њен лидер остаје до 2002. године. Сада је почасни председник.
Након вишестраначких избора 1992. ГДП постаје најјача чешка партија, а Клаус постаје председник Владе. И после избора 1996. остаје на том месту. Премијер остаје до наредних парламентарних избора 1998. Био је последњи премијер Чешке Републике док је била у оквиру Чешке и Словачке савезне Републике.
Како је партија изгубила на парламентарним изборима 1998. и 2002, Вацлав Клаус одлучује да се кандидује за председника и чешки парламент га бира на то место 28. фебруара2003. По други пут бива изабран на то место почетком 2008. године. Као председник државе је био познат по критиковању глобалног загревања и зелене идеологије. Био је такође велики критичар Европске уније. Забранио је на пример да буде у његовој резиденцији застава ЕУ.
Заступа евроскептичке ставове. Противник је Лисабонског споразума и са њим повезане централизације и појачане улоге јачих држава у Европи. Био је истакнути критичар НАТО бомбардовања СРЈ, а успротивио се и признавању независности Косова и Метохије. У веси за миграцијском кризом у средњој Европи 2015. је најавио подршку партији Алтернатива за Немачку у Немачкој.
Награде и признања
За свој рад награђен је следећим наградама и признањима. Додељене су му и почасне дипломе бројних универзитета у земљама широм света.:
45 почасних доктората;
Међународна фондација за слободу (International Freedom Foundation), Њујорк (1990);
Шумпетерова награда (Schumpeter Gesellschaft), Беч (1991);
Награда „Walter M. Courtis”, Sacred Heart University (1992);
Шмитхинова награда за слободу (Max Schmidheiny’s Freedom Price, Max Schmidheiny Stiftung), Санкт Гален (1992);
Награда „Појтингер” (Peutinger Prize, Peutinger-Collegium), Минхен (1993);
Награда „Лудвиг Ерхарт” (Ludwig Erhard Award, Ludwig Erhard Stiftung) Бон (1993);
Награда Компаније „Херман Линдрат” (Hermann Lindrath Gesellschaft) Хановер (1993);
Награда „Конрад Аденауер” (Konrad Adenauer Stiftung) Праг (1993);
Награда Европског клуба (Club of Europe Award, Club of Europe) Берлин (1995);
Награда за транзицију Фондације Форума Кранс Монтана (Le Prix 1994 Transition Award, Fondation du Forum Universale, Crans Montana) (1994);
Награда „Адам Смит” (Adam Smith Award, Libertas), Копенхаген (1995);
Интернационална награда за демократију Центра за демократију (International Democracy Аward, The Center for Democracy), Вашингтон (1995);
Трансатлантска награда за лидерство (Transatlantic Leadership Award, European Institute), Вашингтон (1995);
Prognos Award, Prognos Forum, Базел (1995);
James Madison International Award, Madison Institute, Џексонвил (1995);
Награда „Kарел Енглиш”, Universitas Masarykiana Foundation, Брно (1995);
European Enterprise and Crafts Award, Келн (1996);
Goldwater Medal for Economic Freedom, Феникс, САД (1997);
Bernhard Harms Medal, Kiel Institute (1999);
Great Kennedy Cross, John F. Kennedy University, Буенос Ајрес (2002);
Distinguished Leader Award, Далас, САД (2003);
Founder’s Award, The Fraser Institute, Ванкувер (2004);
Prize of the Universitas Masarykiana Foundation, Брно (2004);
European Regional Integration Prize – ERI prix, Lower Austria Provincial Assembly, Аустрија (2005);
Dean’s Medal for Distinguished Leadership, Brandeis University, International Business School, United States (2005);
Награда „Адам Смит” (2006);
Foundation for Economic Education, Њујорк(2006);
Michal Tošovský Annual Award 2006 – For a Continuous Living Approach and Attitude to Removing Bureaucracy, Праг (2006);
The gold medal of the City of Athens, The Athens City Council, Атина (2006);
Gold medal of the Hellenic Parliament, Атина (2006);
Auslandsösterreicherpreis der Wahlrechtskomitee, Беч (2007);
US University Presidential Medal, American University of Cairo, Египат (2008);
Great Gold Medal of the University of Hradec Králové, University of Hradec Králové (2008);
Julian Simon Prize, Competitive Enterprise Institute, Вашингтон, САД (2008);
Columbia Award, Washington Policy Center, Вашингтон, САД (2008);
Barry Goldwater Award for Liberty, Goldwater Institute, Феникс, Arizona, САД (2008);
Friedrich August von Hayek Foundation International Freiburg Award, Фрајбург (2009);