Хавелова партија Грађански форум играла је значајну улогу улогу у Плишаној револуцији која је срушила комунизам у Чехословачкој 1989. године. Убрзо након тога, преузео је место председника, а поново је изабран уз велику подршку бирача следеће године и након Словачке независности 1993. Хавел је имао кључну улогу у демонтажи Варшавског пакта и проширењу чланства у НАТО-у на исток. Многи од његових ставова и политика, попут противљења словачкој независности, осуде чехословачког третмана Судетских Немаца после Другог светског рата и давања опште амнестије свима који су били затворени током комунизма, били су веома контроверзни у његовој земљи. Као такав, на крају свог председничког мандата уживао је већу популарност у иностранству него код куће. Хавел је наставио живот јавног интелектуалца и након пзавршетка председничког мандата, покренувши неколико иницијатива, укључујући Прашку декларацију о европској савести и комунизму, фондацију VIZE 97 и годишњу конференцију Форум 2000.
Родио се у породици предузетника и интелектуалаца која је била повезана са догађајима у Чешкој 1920. и 1940. године. Због тога му је комунистички режим забранио да студира након завршеног потребног школовања. То је разлог зашто је отишао у хемијску лабораторију. Такође је дописно завршио још неке школе. Већ као тинејџер, објављивао је драме које су извођене и донеле су му и међународни престиж. Био је активан судеоник покрета Прашко прољеће1968. године. Због тога је стављен под присмотру власти које су га често злостављале. Најдуже је у затвору провео четири године.
Један од људи са којим се јавно свађао је познати писац Милан Кундера. Када је дошла 1989. и када су демократске промене захватиле Европу, Хавел се поново укључио у револуционарно деловање. Као председник организације Грађански форум, био је један од оних са којима су комунисти морали да преговараају. Од 1989. до 1992. био је девети председник Чехословачке, а од 1993. до 2003. био је председник Чешке у два мандата. Његов пријатељ Иван Медек је именован за директор Канцеларије председника Републике (канцелар).
Женио се два пута, а прва супруга Олга није се свиђала његовој мајци. Ипак, била је слављена као светица у очима чешког народа. Након Олгине смрти, други пут се оженио глумицом, данас познатом као Дагмар Хавлова.
Како је Хавел био страсни пушач, дијагнозиран му је рак плућа у децембру 1996. Но, успео је да га победи.
Добио је многе награде, међу којима и ону Амнести интернашонала због борбе за људска права.
Смрт
Преминуо је 18. децембра2011. у 10.15, у 76. години живота. Због дуготрајних здравствених компликација се у последњим месецима живота није појављивао у јавности, већ је живео миран живот у породичној викендици у селу Храдечек у Трутнова. У јавности се последњи пут појавио 10. децембра2011, при дочеку свог дугогодишњег пријатеља Далај Ламе, који је у Праг дошао на Хавелов позив.
Дела
Збирке поезије
Čtyři rané básně (Four Early Poems)
Záchvěvy I & II, 1954 (Quivers I & II)
První úpisy, 1955 (First promissory notes)
Prostory a časy, 1956 (Spaces and times)
Na okraji jara (cyklus básní), 1956 (At the edge of spring (poetry cycle))
^PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie (Masaryk and legions), váz. kniha bound. book, 219 pages, first issue - vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná-Mizerov, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (In association wiith the Masaryk democratic movement, Prague). 2019. ISBN978-80-87173-47-3. стр. 24-25, 151, 157, 169, 184-185.
„Václav Havel: 'We are at the beginning of momentous changes'”. Архивирано из оригинала 22. 6. 2008. г. Приступљено 10. 4. 2019.. Czech.cz (Official website of the Czech Republic), 10 September 2007. Приступљено 21 December 2007. On personal responsibility, freedom and ecological problems.
Two Messages Václav Havel on the Kundera affair, English, salon.eu.sk, October 2008