Гоби или Шамо (кин: 戈壁(沙漠; монг.Говь) је пустиња у средњој Азији и највећа пустињска област Азије. Обухвата територије у Кини и Монголији. Протеже се лучно дужином од 1.609 километара, а широка је између 500 и 1.000 километара. Површина јој је 1.300.000 km². Већи део пустиње Гоби покривен је стенама а само мањи део је песковит. Басен Гоби на северу се граничи са Алтајским планинама и монголским степама, на југозападу се налази Тибетанска висораван а на југоистоку Северна кинеска равница.
Током историје Гоби је углавном била део Монголске империје а у њој се налазило неколико важних градова на Путу свиле.
Географија
Гоби обухвата 1.600 km (1.000 mi) од југозапада ка североистоку и 800 km (500 mi) од севера ка југу. Пустиња је најшира на западу, дуж линије која спаја Бостенско језеро и Лоп Нор (87°–89° источно).
У својој најширој дефиницији, Гоби обухвата дуги део пустиње који се протеже од подножја Памира (77° источно) до планине Велики Кинган, 116–118° источно, на граници Манџурије; и од подножја планинских венаца Алтаја, Сајана и Јаблоноја на северу до планинских ланаца Кунлун, Алтин-Таг и Килијан, који чине северне ивице Тибетанске висоравни, на југу.
Релативно велико подручје на источној страни ланца Великог Кингана, између горњих вода Сонгуа (Сунгари) и горњих вода Љао-хоа, сматра се да припада Гобију према конвенционалној употреби. Неки географи и еколози преферирају да посматрају западну област региона Гоби (као што је горе дефинисано): басен Тарима у Синђану и пустињски басен Лоп Нор и Хами (Кумул), као да чине посебну и независну пустињу, названу Пустиња Такламакан.
Клима
Гоби је свеукупно хладна пустиња, са мразом и повремено снегом који се јавља на динама. Осим што је прилично северно, налази се и на висоравни око 910 – 1520 m надморске висине, што доприноси ниским температурама. У Гобију годишње падне у просеку око 194 mm (7,6 in) кише. Додатна влага стиже у делове Гобија зими, јер ветар из сибирских степа носи снег. Ови ветрови могу проузроковати да Гоби достигне −40 °C (−40 °F) зими, а до 45 °C (113 °F) лети.
Међутим, клима Гобија испољава велике екстреме, у комбинацији са брзим променама температуре од чак 35 °C (63 °F). Ово се може појавити не само сезонски, већ у року од 24 сата.
У јужној Монголији забележена је температура до −32,8 °C (−27,0 °F). Насупрот томе, у Алашану, Унутрашња Монголија, она се у јулу пење до 37 °C (99 °F). Просечни зимски минимуми су хладних −21 °C (−6 °F), док су летњи максимуми топли 27 °C (81 °F). Већина падавина пада током лета.
Иако југоисточни монсуни допиру до југоисточних делова Гобија, подручје широм овог региона генерално карактерише екстремна сувост, посебно током зиме, када је сибирски антициклон најјачи. Јужни и централни делови пустиње Гоби имају променљив раст биљака због ове монсунске активности. Северније области Гобија су веома хладне и суве, што га чини неподобним да подрже већи раст биљака; ово хладно и суво време приписује се сибирско-монголским ћелијама високог притиска. Отуда ледена прашина и снежне мећаве пролећа и раног лета плус почетком јануара (зима).
Очување, екологија и економија
Пустиња Гоби је извор многих важних фосила, укључујући прва јаја диносауруса, од којих двадесет шест, просечне дужине 23 cm, која су откривена 1923. године.
Археолози и палеонтолози су вршили ископавања у басену Немегт у северозападном делу пустиње Гоби (у Монголији), која је позната по фосилном благу, укључујући ране сисаре, јаја диносауруса и праисторијска камена оруђа, стара око 100.000 година.
Подручје је подложно гажењу стоке и теренским возилима (ефекти људске интервенције су већи у источној пустињи Гоби, где су падавине обилније и могу да одрже стоку). У Монголији, травнате површине су деградирале козе, које узгајају номадски сточари као извор кашмирске вуне.
Рио Тинто Група ископава велика лежишта бакра. Рудник је био и остао контроверзан. У монголском парламенту било је значајног противљења условима под којима ће рудник деловати, а неки траже да се поново преговара о условима. Конкретно, спор се првенствено врти око питања да ли су преговори били фер (Рио Тинто има далеко боље ресурсе) и да ли ће Рио Тинто плаћати адекватне порезе на приходе које остварује од рудника (постигнут је споразум којим ће операција бити изузета од пореза на добитке).
^Barber, Elizabeth (2000). The Mummies of Urümchi. W. W. Norton & Company. стр. 125. „Two groups have laid claim to nor, the second half of Lop Nor. Nor is Mongol for 'lake' and occurs as part of many lake names in Xinjiang and other parts of Central Asia, while nur is Uyghur for 'bright' (as in the white of the salt flats). Mongol probably wins this one. But lop is opaque in both languages and in Chinese too, a fact suggesting that the name goes back to a time before Turks, Mongols, or Chinese had entered the territory.”
^ абвгдђОвај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Bealby, John Thomas (1911). „Gobi”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 12 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 165—169.
^Colbert, Edwin Harris (1984) The great dinosaur hunters and their discoveries Courier Dover, New York,page 210, ISBN978-0-486-24701-4; revised edition of Men and Dinosaurs 1st edition 1968
^Kielan-Jaworowska, Zofia (1975). „Late Cretaceous Mammals and Dinosaurs from the Gobi Desert: Fossils excavated by the Polish-Mongolian Paleontological Expeditions of 1963–71 cast new light on primitive mammals and dinosaurs and on faunal interchange between Asia and North America”. American Scientist. 63 (2): 150—159. JSTOR27845359.
^ абLiu, Ji-Liang; Li, Feng-Rui; Liu, Chang-An; Liu, Qi-Jun (2012-09-01). „Influences of shrub vegetation on distribution and diversity of a ground beetle community in a Gobi desert ecosystem”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 21 (10): 2601—2619. ISSN0960-3115. S2CID14708526. doi:10.1007/s10531-012-0320-4.
^Yiruhan, I. (2001). Changes in the floristic composition of grasslands according to grazing intensity in Inner Mongolia, China. Journal of Japanese Society of Grassland Science,47, 362-369.
Kuzmin, S.L.; Dunaev, E.A.; Munkhbayar, H.; Munkhbaatar, M.; Oyunchimeg, J.; Terbish, H. (2017). Земноводные Монголии [Amphibians of Mongolia] (PDF) (на језику: руски). Moscow: КМК. стр. 17—18. Архивирано из оригинала(PDF) 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 02. 2023.
„Alashan Plateau semi-desert” (на језику: енглески). World Wildlife Federation. Приступљено 23. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Map of Ecoregions 2017” (на језику: енглески). Resolve, using WWF data. Приступљено 14. 9. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Walker, J.S. (1982). „Deserts of China: Deserts now make up more than 13 percent of the land area in China, and various methods are being used to transform them into farmland”. American Scientist. Sigma Xi, The Scientific Research Honor Society (JSTOR). 70 (4): 366—376. JSTOR27851544.
Carpenter, Kenneth (1999) Eggs, nests, and baby dinosaurs: a look at dinosaur reproduction Indiana University Press, Bloomington, Indiana, ISBN978-0-253-33497-8
Novacek, Michael J. (1997) Dinosaurs of the Flaming Cliffs Anchor, New York, ISBN978-0-385-47775-8
Novacek, Michael J.; Norell, Mark; McKenna, Malcolm C. and Clark, James (2004) "Fossils of the Flaming Cliffs" Dinosaurs and other Monsters (special edition of Scientific American 14(2):) Scientific American, New York,