Клуж-Напока

Клуж-Напока
рум. Cluj-Napoca
мађ. Kolozsvár
центар Клуж-Напоке
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКлуж
Становништво
Становништво‍
 — 2011.324.576
 — густина1.808 ст./km2
Агломерација400.000 (2007)
Географске карактеристике
Координате46° 46′ 07″ С; 23° 35′ 23″ И / 46.76868° С; 23.58965° И / 46.76868; 23.58965
Апс. висина410 m
Површина179,5 km2
Клуж-Напока на карти Румуније
Клуж-Напока
Клуж-Напока
Клуж-Напока на карти Румуније

Клуж-Напока, или само Клуж (рум. Cluj-Napoca, или Cluj; мађ. Kolozsvár — Коложвар; нем. Klausenburg) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чији је највећи град. Има површину од 179,5 km² и 310.000 становника (попис 2007). До 1974. град се звао само Клуж (рум. Cluj). Клуж-Напока је управно средиште истоименог округа Клуж.

Клуж-Напока се простире се на 179,5 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 310.000 становника, што га после Букурешта чини другим градом по величини у држави.

Клуж је готово подједнако удаљен од Букурешта (426 km), Будимпеште (397 km) и Београда (455 km).

Географија

Католичка катедрала Светог Михаила

Град Клуж-Напока је град у северној половини данашње Румуније. Град се развио у северозападном делу Трансилваније према Марамурешу. Клуж-Напока се образован на месту где река Самош, која данас протиче кроз његово језгро, излази из планинских крајева Бихора на западу, улази у средишњу, долинску Трансилванију, при чему мења смер и скреће ка северу. Јужно од града налази се благо развође од такође блиског Мориша, што даје Клужу изузетно повољан стратешко-саобраћајни положај и што је допринело развоју града у један од највећих градова данашње Румуније.

Историја

У време римског цара Трајана и рата против Дачана, Римљани су доградили дачко утврђење Напока (лат. Napoca) тако да им служи као логор легије. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време цара Хадријана (117—138) место се звало Municipium Aelium Hadrianum Napoca. У 3. веку Напока је неко време била главни град римске провинције. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари 250.

Град Колошвар (мађ. Kolozsvár) је настао као насеље немачких досељеника Саса и Мађара у 13. веку на обалама реке Самош. Краљ Жигмунд га је учинио слободним градом, у којем се 1409. године кују новци. У Клужу је 1443. године рођен и потом одрастао Матија Корвин, угарски краљ. Јанош Хуњади се са породицом преселио 1443. године из Колошвара, у Темишвар, где је подигао тврђаву. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици Сави даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији. Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. Војводство Ердељ је имало средиште у Колошвару (1827), у којем је био гувернер. Клуж је 1852. године био седиште земаљског суда "Велике Војводине Ердељске". После Аустроугарске нагодбе из 1867, Трансилванија је постала део Угарске. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време реформације и удаљеност од других немачких територија.

У граду Колошвару је 1867. године било активно Друштво Ердељског музеја на челу са председником грофом Миком, које је сарађивало са Српским ученим друштвом. Друштво је водило бригу и опскрбу тог мађарског народног музеја Ердеља. Оснивач музеја био је мађарски патриота Самуило Кемин (умро 1861). Ту се 1873. године налазило Народно позориште Колошвар, са 61 чланом ансамбла. То није било случајно, јер су ту управо почеци мађарског позоришног живота. У Колошвару око 1780. године, дилетанти су извели прву представу на мађарском језику у кући грофа Ђерђа Банфија.

Године 1839. један претплатник Павловићевог "Српског листа" јавља се из Колошвара. Помиње се 1855. године у граду једна самостална "правдословна академија". У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Од 1862. године отворена је ту правна академија. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају. Године 1903. у Клужу је промовисан за доктора права Никола Милутиновић из Панчева. Један дописник - "Србин ученик" из Клужа описујући у зиму 1903. године то место, примећује: "Срба има мало".

Након Првог светског рата, 4. јуна 1920, област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар Мађара у Румунији, који су до 1974. били релативна већина становништва.

Николае Чаушеску је 1974. румунском имену Клуж из идеолошких разлога додао римско име Напока, да би нагласио континуитет дачко-румунске културе. У свакодневном животу се и даље чешће користи краћи назив - Клуж (рум. Cluj).

Од пада комунизма Клуж је и поред бројних тешкоћа постао један од градова у држави са најбржим развојем. Протеклих година град је постао и туристички познат захваљујући очуваном језгру и бројним велелепним грађевинама.

Становништво

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
185.663262.858328.602317.953324.576

Град Клуж је током свог постојања био град са више народности и вера. И поред тога током 20. века национална и верска структура у граду је знатно промењена. Дотад мађарски град добио је румунски карактер, нарочито последњих деценија. Некада бројни Немци данас су малобројни, а јеврејска заједница је потпуно уништена. Са друге стране ромско становништво јавило се у граду захваљујући досељавању из околних села и варошица. По последњем попису из 2002. године од 318.027 становника Клужа били су:

Млађе од 15 година је 14,1% становништва, а 3,9% су старији од 75 година.

Већина религиозног становништва припада Румунској православној цркви.

Образовање

Град има 6 државних универзитета, од који је најпознатији Универзитет Бабеш-Бољаи. На њему се настава изводи на румунском, мађарском и немачком језику.

Партнерски градови

Галерија

  • Клуж-Напока ноћу.
    Клуж-Напока ноћу.
  • Клуж-Напока - једна од главних раскрсница у градском језгру.
    Клуж-Напока - једна од главних раскрсница у градском језгру.
  • Раскрсница испред градске куће.
    Раскрсница испред градске куће.
  • Градска кућа.
    Градска кућа.
  • Градска палата правде.
    Градска палата правде.
  • Палата „Њујорк“.
    Палата „Њујорк“.
  • Градска синагога.
    Градска синагога.
  • Атмосфера на Тргу Уједињења (Unirii).
    Атмосфера на Тргу Уједињења (Unirii).
  • Градско позориште.
    Градско позориште.
  • Биста Александра Јоана Кузе.
    Биста Александра Јоана Кузе.
  • Ентеријер римокатоличке цркве светог Михаила.
    Ентеријер римокатоличке цркве светог Михаила.

Референце

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ а б "Застава", Нови Сад 1903. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године
  5. ^ "Банатски алманах", Будим 1827-1828. године
  6. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
  7. ^ "Позоришно уређење", Нови Сад 1874. године
  8. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  9. ^ "Застава", Нови Сад 4. јануар 1903. године

Спољашње везе

Клуж-Напока на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за насеља у Румунији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.