Период калифата карактеришу значајни успеси на пољу трговине и културе. Многа врхунска дела исламске Шпаније израђена су у том периоду, укључујући и чувену велику џамију Кордобе. Абдурахман III се 16. јануара 929. прогласио калифом од Кордобе. Сви калифи од Кордобе били су чланови династије Омејида (Умајада). Иста династија владала је истим територијама од 753. као емири од Кордобе. Грађански рат (фитна) у калифату је избио 1010. као рат за наслеђе. Халифат је службено постојао до 1031, када је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина.
Династија Омејида (Умајада)
Династија Омејида је била збачена са власти Багдадског калифата 750, а калиф Абдурахман I је морао да бежи из Багдада. Шест година је бежао и преузео је власт 756. у Кордоби поставши емир од Кордобе. Победио је исламске владаре тога подручја и ујединио је различите феуде у емират. Постао је политички независан. Владари емирата су користили титулу емир или султан све до 10. века. Тада се Абдурахман III суочио са претњом инвазије Фатимида, који су владали Египтом.
Фатимиди су прогласили свој калифат, што је било у супротности са опште признатим абасидским калифима из Багдада. Абдурахман III се исто прогласио калифом да би се одупро Фатимидима, јер као калиф имао је већи престиж. Када је прошла опасност од Фатимида Абдурахман III се није одрицао титуле калифа.
После битке код Мелиље 927, Омејади су контролисали троугао између Алжира, Сијимасе и Атлантског океана. Халифова власт се протезала северно. Свето римско царство је 950. разменило амбасадоре са Кордопским калифатом. То је било дипломатско признање пуног суверенитета. Пре тога Иго од Арла је тражио гарантије за слободну пловидбу његових бродова по средоземном мору. Мале хришћанске државе на северу Иберијског полуострва имале су проблема да се одупру моћи Кордопског калифата. Молили су калифа за мир, али мир би уследио тек кад би дали неке територије за мир.
Након смрти другог калифа Алхакама976, Алмансур је осигурао трећем калифу Хишаму II долазак на власт. Спречио је евнухе да Хишамовог брата поставе за калифа. Алмансур је постао стварни владар калифата у име калифа. Халиф је био само фигура. Алмансур је предузео 57 похода против хришћанских државица и у свим походима је победио. Мавари су под водством Алмансура 985. опљачкали Барселону. За његове власти калифат је дошао на врхунац моћи око 1000. године. Хришћанске државице су се удружиле, створиле савез и поразиле су 1002. Алмансура. Алмансур је тада био смртно рањен. После Алмансура његов син је наставио да влада на сличан начин као он. Након смрти Алмансурова сина уследио је 1010. грађански рат око права око наслеђа, тј. ко ће бити калиф. Ратовали су различити калифови наследници и Алмансурови наследници. Резултат је био поразан по Кордопски калифат. Долазило је до сукоба различитих плаћеничких војски, било маварских, било арапских. Од 929. до 1008. постојала су само три калифа, а од 1008. до 1031. владало је 7 калифа.
Последњи кордопски калиф је био Хишам III. По његовој смрти 1031. калифат је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина. Таифе као мале јединице нису биле способне да се одупру хришћанским снагама за време реконкисте.
Привреда
Привреда калифата заснивала се на трговини, високо развијеном занатству и најмодернијим техникама агрикултуре у Европи. Златни кордопски златници били су веома значајан фактор привреде. Кордоба је имала 450.000 становника и представљала је најзначајнији центар света у то време. Други важни градови су били Толедо, Алмерија, Сарагоса и Валенсија.
Култура
Халиф је основао библиотеку са 400.000 књига. Кордопски калифат је постао значајан по филозофији, по преводима са старог грчког.
Авероес је вратио Аристотелова дела Европи. Рад Мајмонидеса је омогућио да Тома Аквински помири теологију са Аристотеловом филозофијом. У Кордоби је било значајних достигнућа у медицини, математици и астрономији.
Референце
^Azizur Rahman, Syed (2001). The Story of Islamic Spain(snippet view). New Delhi: Goodword Books. стр. 129. ISBN978-81-87570-57-8. Приступљено 5. 9. 2010. „ 16 Oct., 912 after 26 years of inglorious rule leaving his fragmented and bankrupt kingdom to his grandson ‘Abd ar-Rahman. The following day, the new sultan received the oath of allegiance at a ceremony held in the "Perfect salon" (al-majils al-kamil) of the Alcazar.”
Ambrosio, B.; Hernandez, C.; Noveletto, A.; Dugoujon, J. M.; Rodriguez, J. N.; Cuesta, P.; Fortes-Lima, C.; Caderon, R. (2010). „Searching the peopling of the Iberian Peninsula from the perspective of two Andalusian subpopulations: a study based on Y-chromosome haplogroups J and E”. Collegium Antropologicum. 34 (4): 1215—1228.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Chejne, Anwar G. Muslim Spain: Its History and Culture. . Minneapolis: The University of Minnesota Press. 1974. ISBN9780816606887..
Guichard, P. Al-Andalus: Estructura antropológica de una sociedad islámica en Occidente. . Barcelona: Barral Editores. 1976. ISBN9788421120163.
Fletcher, Richard (2001). Moorish Spain (Hardcover изд.). Orion. ISBN978-1-84212-605-9.
Allen, William Edward David; ʻAbd al-Raḥmān ʻAlī Ḥajjī & Mariano González Campo (2002). Al-Ghazal y la embajada hispano-musulmana a los vikingos en el siglo IX. Madrid: Miraguano ediciones. стр. 238. ISBN9788478132706.
Arié, Rachel (1984). Historia de España. España Musulmana: siglos VIII-XV. Tomo III. Labor. стр. 558. ISBN9788433594235.
Castellanos Gómez, Juan (2002). Geoestrategia en la España musulmana: las campañas militares de Almanzor. Ministerio de Defensa. стр. 199. ISBN9788478239672.
Colmeiro y Penido, Manuel (1863). Historia de la economía política en España. Tomo I. Madrid: Imprenta de Cipriano López. стр. 508.
Cruz Hernández, Miguel (1992). El islam de Al-Ándalus: historia y estructura de su realidad social. Ministerio de Asuntos Exteriores, Agencia Espyearla de Cooperación Internacional, Instituto de Cooperación con el Mundo Árabe. стр. 654. ISBN9788472326354.
De Bordejé Morencos, Federico Fernando (1992). „El Islam, la España musulmana y la mar”. Revista de historia naval (39): 97—114. ISSN0212-467X.
Dozy, Reinhart P. (2010). Historia de los musulmanes de España. Las guerras civiles. Madrid: Biblioteca Turner. стр. 464. ISBN978-84-7506-941-8.
Echevarría Arsuaga, Ana (2011). Almanzor: un califa en la sombra. Silex Ediciones. стр. 272. ISBN9788477374640.
Frers, Ernesto (2008). Más allá del legado pirata. Historia y leyenda de la piratería. La fabulosa aventura de los bandoleros del mar. Barcelona: Ediciones Robinbook. ISBN978-84-7927-963-9.
Glick, Thomas F. (2005) . Islamic and Christian Spain in the Early Middle Ages. The Netherlands: Brill.
González Batista, Juan (2007). España estratégica: guerra y diplomacia en la historia de España. Madrid: Sílex ediciones. стр. 501. ISBN9788477371830.
Jiménez Losantos, Federico (1999). Los nuestros: cien vidas en la historia de España. Barcelona: Planeta. стр. 437. ISBN978-84-08-03304-2.
Marín Guzmán, Roberto (2006). Sociedad, política y protesta popular en la España musulmana. publisher Universidad de Costa Rica. стр. 611. ISBN9789968936965.
Martínez Enamorado, Virgilio; Torremocha Silva, Antonio (2001). Almanzor y su época: al-Ándalus en la segunda mitad del siglo X. Málaga: publisher Sarriá. стр. 197. ISBN978-84-95129-55-0.
Matés Baco, Juan Manuel; Agustín González, Enciso (2006). Historia económica de España. Barcelona: publisher Ariel. стр. 1020. ISBN9788434445345.
Morales Romero, Eduardo (2004). Historia de los vikingos en España: ataques e incursiones contra los reinos cristianos y musulmanes de la Península Ibérica en los siglos IX-XI. Madrid: Miraguano Ediciones. стр. 238. ISBN978-84-7813-270-6.
Ríu Ríu, Manuel (1988). Historia de España: Edad Media (711-1500). Tomo II. Madrid: Espasa-Calpe. Edición de José María Blázquez. стр. 630. ISBN978-84-239-5090-4.
Russell, Peter Edward; Carr, Raymond (1982). Introducción a la cultura hispánica: Historia, arte, música. Barcelona: Publisher Crítica. стр. 361. ISBN978-84-7423-186-1.
Suárez Fernández, Luis (1976). Historia de España: Antigua y Media. I. Madrid: Ediciones Rialp. стр. 729. ISBN978-84-321-1882-1.
Tapia Garrido, José Ángel (1976). Almería musulmana: hasta la conquista de Almería por Alfonso VII (711-1147 de J. C.). Tomo II. Almería: Monte de Piedad y Caja de Ahorros de Almería. стр. 512.
Vara, Carlos (2012). Las Navas de Tolosa. Barcelona; Buenos Aires: Parkstone International. ISBN978-84-350-4582-7.
Vallvé Bermejo, Joaquín (1992). El Califato de Córdoba. Madrid: Mapfre. Edición de Elena Romero. стр. 351. ISBN978-8-47100-406-2.
Vernet Ginés, Juan (1979). Estudios sobre la historia de la ciencia medieval. Barcelona: Universidad Autónoma de Barcelona. стр. 508.
Weiner, Jack (2001). El Poema de mio Cid: el patriarca Rodrigo Díaz de Vivar trasmite sus genes. Kassel: Reichenberger. стр. 172. ISBN978-3-935004-38-1.