Крадљивци бицикала | |
---|---|
Изворни наслов | Ladri di biciclette |
Жанр | драма |
Режија | Виторио де Сика |
Сценарио | Виторио де Сика Чезаре Цаватини Зузо Чеки Д'Амико Ђерардо Гверијери Оресте Бјанколи Адолфо Франчи Герардо Герарди |
Продуцент | Виторио де Сика (ко-продуценти: Ерколе Грацијадеј, Серђо Бернарди, Гроф Чикоња) |
Главне улоге | Ламберто Мађорани Енцо Стајола Лијанела Карел Виторио Антонучи |
Музика | Алесандро Чикоњини |
Сценограф | Антонио Траверсо |
Сниматељ | Карло Монтуори |
Монтажа | Ералдо да Рома |
Студио | PDS Produzioni De Sica |
Година | 1948. |
Трајање | 93 минута |
Земља | Италија |
Језик | италијански |
Буџет | 133.000 долара |
IMDb веза |
Крадљивци бицикала (итал. Ladri di biciclette) је италијански филм редитеља Виторија де Сике из 1948. Сматра се једним од најпознатијих филмова свих времена, а најпознатији је играни филм италијанског неореализама. [тражи се извор]
Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.
Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном полази у потрагу за крадљивцем.
Филм је награђен Почасним Оскаром 1949.