Леопард 2 | |
---|---|
Основне карактеристике | |
Земља порекла | Западна Немачка |
Намена | основни борбени тенк |
Уведен у употребу | 1979 |
Брзина на путу | 72 km/h |
Досег | 500 km |
Димензије и маса | |
Дужина | 7.7 m |
Ширина | 3.7 m |
Висина | 3 m |
Опрема | |
Главно наоружање | Л55 топ 120 |
Споредно наоружање | митраљез 7,62мм x 2 |
Мотор | В 12 дизел-мотор |
Снага (КС) | 1479 КС |
Посада | |
Посада | 4 члана |
Леопард 2 је основни борбени тенк, развијен у Западној Немачкој. Овај модел је наследник Леопарда 1. Први примерци су произведени 1979. и тада су ушли у употребу војске Западне Немачке. У употреби се показао као веома захвалан тенк, што је резултовало тиме да га већи број армија широм света има у свом инвентару.
Развој наследника Леопарда 1 је започела почетком седамдесетих година двадесетог века. У том периоду је постојала могућност отвореног сукоба између чланица НАТО савеза и чланица Варшавског пакта, па је Немачкој војсци био неопходан нови главни борбени тенк. Први прототипови су направљени 1972. а 1977. је наручено 1800 нових тенкова за Немачку војску. Првих тридесет тенкова је испоручено 1979. када је и нови тенк уведен у наоружање.
Систем управљања ватром, наоружање, муниција и трансмисија су израђени на бази која је коришћена код Абрамс тенка, највише из разлога лакшег одржавања. Труп и купола су израђени варењем, док је композитни оклоп урађен на основи која је развијана за британске тенкове. Оклоп пружа добру заштиту од противоклопне муниције и ракета. Возило је такође опремљено опремом за заштиту од нуклеарног, биолошког и хемијског оружја.
Основно оружје Леопарда 2 је неизолучени топ калибра 120 милиметара, са борбеним комплетом топа од четрдесет две гранате. Петнаест се налази у куполи, а остале у трупу тенка. Ефективан домет овог оружја је два километра, при чему може да пробије оклоп дебљине до четири стотине и педесет милиметара. Као секундарно оружје се користе два митраљеза калибра 7,62 милиметра, при чему је један спрегнут са топом, а други уграђен на кров тенка.
Посаду тенка чине четири члана, и то: командир, нишанџија, пунилац и возач. Занимљиво је да се излаз у случају оштећења тенка налази у поду иза возача.