Милано—Санремо 2024. | |
Детаљи о трци | |
---|---|
Датум одржавања | почетак марта |
Регион одржавања | Ломбардија и Лигурија |
Назив трке | Милано—Санремо |
Локални назив(и) |
|
Други назив(и) | Ла Примавера |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | UCI ворлд тур |
Тип | једнодневна трка |
Организатор | RCS Sport |
Директор трке | Мауро Вењи |
Оснивач трке | Еуђенио Костамања |
Историја | |
Прво одржавање | 14. април 1907. год. |
Број одржавања | 115 (до 2024) |
Први победник | Лисјен Пети Бретон |
Највише победа |
|
Тренутни победник | Јаспер Филипсен (2024.) |
Милано—Санремо, познат и као Ла Примавера (итал. La classica di Primavera), једнодневни је класик, један од монументалних класика који се одржава почетком марта. Један је од најдужих једнодневних трка у UCI ворлд туру. Маршрута од Милана до Сан Рема незнатно варира из године у годину. За разлику од Париз—Рубеа који стартује 80 километара северно од Париза у Шампањи, Милано—Санремо и даље почиње у Милану. Након тога пут иде кроз тунел Пасо дел Туркино до обале. Стаза је великим делом директно на ривијери. У последњих неколико година победници се већином одлучују у спринту на Вија Рома. Потенцијални победници који желе избећи спринт траже своју шансу на кратким и стрмим успонима у задњих 40 km (итал. Cipressa, ређе; итал. Poggio, чешће). Након успона на Пођо следи 7 km спуста по уским и завојитим улицама пре доласка у град и циља на широкој авенији Вија Рома.
Оваква структура стазе се одразила на листу победника, којом доминирају углавном спринтери попут Ерика Цабела, Марија Чиполинија, Оскара Фреиреа, Алесандра Петакија и Марка Кевендиша.
Ову трку од свог оснивања организује италијански часопис Газета дело спорт (итал. La Gazzetta dello Sport) који исто организује трку Ђиро д’Италија. У првој трци 14. априла 1907. године учествовало је 33 возача. Победник је Француз Лисјен Пети-Бретон, са просечном брзином од 26,6 km/h. Као победник прве трке је добио награду у износу од 5 лира.
Трка Милано—Санремо данас је једна од пет великих класичних бициклистичких трка европског бициклизма. Резултати из ове трке бодују се према правилнику Светске бициклистичке федерације; све до 2007. ова трка се бодовала за UCI Про тур. Трка Милано—Санремо се често назива и спринтерски класик, док се сродна трка Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива брдски класик.
№ | Возач | Године |
---|---|---|
7 | Еди Меркс | 1966, 1967, 1969, 1971 , 1972, 1975, 1976 |
6 | Костанте Ђирарденго | 1918, 1921, 1923, 1925, 1926, 1928 |
4 | Ђино Бартали | 1939, 1940, 1947, 1950 |
Ерик Цабел | 1997, 1998, 2000, 2001 | |
3 | Фаусто Копи | 1946, 1948, 1949 |
Рогер де Фламинк | 1973, 1978, 1979 | |
Оскар Фреире | 2004, 2007, 2010 | |
2 | Гаетано Белони | 1917, 1920 |
Алфредо Бинда | 1929, 1931 | |
Ђузепе Олмо | 1935, 1938 | |
Лорето Петручи | 1952, 1953 | |
Мигел Поблет | 1966, 1966 | |
Лоран Фињон | 1988, 1989 | |
Шон Кели | 1986, 1992 |
Држава | Број победа |
---|---|
Италија | 51 |
Белгија | 23 |
Француска | 14 |
Немачка | 7 |
Шпанија | 5 |
Холандија | 4 |
Швајцарска | 2 |
Аустралија | 2 |
Ирска | 2 |
Уједињено Краљевство | 2 |
Норвешка | 1 |
Пољска | 1 |
Словенија | 1 |