Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Михај Румунски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. октобар 1921. |
Место рођења | Синаја, Краљевина Румунија |
Датум смрти | 5. децембар 2017.96 год.) ( |
Место смрти | Аубона, Швајцарска |
Гроб | Куртеа де Арђеш, Румунија |
Религија | Православац |
Породица | |
Супружник | Краљица Ана Од Румуније |
Потомство | Sophie of Romania, Elena of Romania, Maria of Romania, Margareta of Romania, Irina of Romania |
Родитељи | Карол II Румунски Јелена од Грчке и Данске |
Династија | Хоенцолерн-Сигмаринген од Румуније |
Краљ Румуније | |
Период | 20. јул 1927 — 8. јун 1930; 6. септембар 1940 — 30. децембар 1947. |
Претходник | Фердинанд Румунски Карол II Румунски |
Наследник | функција укинута |
Потпис |
Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921 — 5. децембар 2017) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.
Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.
После смрти свога деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов стриц принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.
Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године.
Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.
До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.
На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.
Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.
Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике..
Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Првобитно су живели у Енглеској, а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.
Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила назад на аеродром да што пре напусте земљу.
Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људи, влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.
Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.
Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.
У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара.
Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему.
16. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern | ||||||||||||||||
8. Леополд од Хоенцолерна | ||||||||||||||||
17. Josephine of Baden | ||||||||||||||||
4. Фердинанд Румунски | ||||||||||||||||
18. Фернандо II Португалски | ||||||||||||||||
9. Антонија од Португалије | ||||||||||||||||
19. Марија II Португалска | ||||||||||||||||
2. Карол II Румунски | ||||||||||||||||
20. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 30) | ||||||||||||||||
10. Алфред од Сакс-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
21. Викторија Хановерска (= 31) | ||||||||||||||||
5. Марија од Единбурга | ||||||||||||||||
22. Александар II Николајевич | ||||||||||||||||
11. Марија Александровна | ||||||||||||||||
23. Марија Александровна | ||||||||||||||||
1. Михај Румунски | ||||||||||||||||
24. Кристијан IX Дански | ||||||||||||||||
12. Ђорђе I Грчки | ||||||||||||||||
25. Лујза од Хесен-Касела | ||||||||||||||||
6. Константин I Грчки | ||||||||||||||||
26. Константин Николајевич | ||||||||||||||||
13. Олга Константиновна | ||||||||||||||||
27. Александра од Саксе-Алтенбурга | ||||||||||||||||
3. Јелена од Грчке и Данске | ||||||||||||||||
28. Вилхелм I Немачки | ||||||||||||||||
14. Фридрих III од Немачке | ||||||||||||||||
29. Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха | ||||||||||||||||
7. Софија од Пруске | ||||||||||||||||
30. Алберт од Сакс-Кобург и Гота (= 20) | ||||||||||||||||
15. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
31. Викторија Хановерска (= 21) | ||||||||||||||||
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Краљица Ана | 18. септембар 1923. | 1. август 2016 |
име | слика | датум рођења | супружник |
---|---|---|---|
Принцеза Маргарета | 26. март 1949. | Раду Дуда | |
Принцеза Јелена | 15. новембар 1950. | Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир | |
Принцеза Ирина | мини|50п | 28. фебруар 1953. | Џон Кројгер; Џон Вокер |
Принцеза Софија | 29. октобар 1957. | Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002. | |
Принцеза Марија | 13. јул 1964. | Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003. |