Као нова стварност (нем. Neue Sachlichkeit'), обележава се архитектура, као и литература и уопште уметност које се од експресионизма 1920-их године као послератна архитектура развијала и која је постала касније позната као Баухаус односно архитектура Баухауса.
Појам нова стварност (нем. Neue Sachtlichkeit) везана је за Немачку, са оснивањем Дојчер веркбунда у Немачкој 1907. године појавили су се и били су публиковани појмови као Sachlichkeit (објективност), Zweckhaftigkeit (сврсисходност) ,Moderner Zweckstil (модерни сврсисходни стил) и Industrial Design (индустријски дизајн) и били су упућене све широј публици у Немачкој.
У нову стварност спадају многобројне зграде и пројекти архитеката Бруно Таута или Лудвиг Мис ван дер Роеа из прве половине 1920-их година. Ка најзначајнијим пропагандистичарима преласка од експресионизма ка новој стварности или тзв. рационализму припада критичар Адолф Бене са његовим текстом из 1925. године Der moderne Zweckbau (Модерна сврсисходна градња).
Нова стварност завршава се у Немачкој са преузимањем моћи од стране нациста и њиховом одговарајућом културном политиком која је између осталог довела до затварања Баухауса и емиграције многих заступника ове уметности у САД.