Окрузи Турске

81 вилајет Турске је подељен на 957 округа (тур. ilçeler — „окрузи“, ilçe — „округ“). Током ране Турске Републике и Отоманског царства, одговарајућа територијална јединица била је каза.

Округ носи исто име као и његова престоница (изузеци су Антакија (у Хатају), Измит (у Коџаелију) и Адапазар (у Сакарији)).

Округ може покривати и рурална и урбана подручја. Један од округа вилајета је „централни округ“ (merkez ilçe); централним округом управља „вицегувернер“ а осталим окрузима „подгувернер“ (kaymakam). Свака општина (belediye) у урбаној зони (belde) округа је ентитет на изборима зависно од вилајета.

Сваки округ (укључујући централни) одговара одређеном подручју у вилајету. Подручјем се управља из „окружног центра“ (ilçe merkezi; без забуне са „централни округ“ merkez ilçe), где председа постављени подгувернер, главни службеник за тај округ, који одговара валији. Централни окрузи немају подгувернера, њима управља вицегувернер.

Сви окружни центри имају општине (belediye), којима управља изабрани начелник, који управља општинским подручјем (обично се подудара са урбаном зоном) у оквиру дефинисаних општинских послова. Растући број насеља, која се налазе изван окружних центара, имају општине такође, обично јер је то због њихове популације потребно. Она се (такође) називају урбаним зонама. Нису (још) постале окружни центри јер је неки други близу или због неког другог разлога. Урбана зона има начелника (задуженог за своју општинску зону), али не и подгувернера и управно зависи од окружног центра округа унутар кога се налази.

На самом дну, налазе се села, која бирају мухтаре који управљају посебним управним пословима као што је пријава пребивалишта. Затим, свака четврт (mahalle) окружног центра и урбане зоне има свог мухтара, такође због посебних управних пиатња. Описи посла се помало разликују (köy muhtarı су сеоски мухтари; mahalle muhtarı су четвртски мухтари) а такође и задаци, који су поприлично слични али су прилагођени локалитету.

У неким случајевима, урбана зона је постала већа од окружног центра коме припада, а окружни центар већи од централног округа коме припада (и многих других окружних центара). Тада се формира велика општина (büyükşehir belediyesi), за метрополе као Истанбул или Измир, један додатни управни слој на чијем врху се налази врховни начелник, који надгледа бројне општине и начелнике.

Окрузи и њихово становништво (подаци од 31.12.2008. године) су набројани у наставку, по регији и вилајету (престонице су подебљане):

Ипак, треба запазити да у 16 вилајета са великим општинама укупна популација вилајета није једнака збиру популација свих округа. У неким великим општинама (као што су Истанбул и Коџаели) неки окрузи су унутар престонице. Ови окрузи су обележени као " (централни округ) ". Становништво у централним окрузима је наведено у подебљаној престоници. Стога у великим општинама, стварна популација вилајета је збир свих округа изузев престонице. (Ово важи само за 16 великих општина: Адана, Анкара, Анталија, Бурса, Дијарбакир, Ерзурум, Ескишехир, Газиантеп, Истанбул, Измир, Кајсери, Коџаели, Конија, Мерсин, Сакарија, Самсун. За осталих 65 вилајета сабира се популација сваког округа да би се добила укупна популација вилајета).

Окрузи Турске

Види такође

Спољашње везе