Први Руско-турски рат (1568–1570) догодио се након што је руски цар Иван Грозниосвојио Казањ и Астрахан. Османски султан Селим II покушао је да истисне Русе из доње Волге тако што је 1569. послао војну експедицију у Астрахан. Турска експедиција завршила се катастрофом за Османску војску, која није могла да заузме Астрахан и скоро је потпуно изгинула у степама, док је османска флота је разбијена у Азовском мору. Мировни уговор између две стране је зацементирао руска освајања на Волги, али је омогућио Отоманском царству да добије низ комерцијалних погодности. Османски вазал, Кримски канат, наставио је своју експанзију против руског царства, али је поражен у бици код Молодија 1572.
Следећи сукоб између Русије и Турске почео је 100 година касније у оквиру борбе за територију Украјине. Док је Русија освојила Левообалну Украјину после Руско-пољског рата (1654−1667), Отоманско царство је током Пољско-османског рата (1672−1676) проширило своју власт на читаву Деснообалну Украјину са подршком њеног вазала, Петра Дорошенка (1665–1672). Његова проосманска политика изазвала је незадовољство многих украјинских козака, који су 1674. изабрали Ивана Самојловича за јединог хетмана целе Украјине. Године 1676, руске трупе су заузеле Чигирин и збациле Дорошенка, који је био прогнан у Русију. Османска војска је 1677. покушала да поврати Чигирин, али је поражена. Османска војска је 1678. коначно успела да заузме Чигирин после крвавог напада. Али на овоме је заустављена османска експанзија на североисток.. Током 1679–80, Руси су одбили нападе кримских Татара и потписали Бахчисарајски уговор 13. јануара 1681. којим је успостављена руско-турска граница на реци Дњепар.
^Dowling T. C. Russia at War: From the Mongol Conquest to Afghanistan, Chechnya, and Beyond. ABC-CLIO. 2014.
^Ágoston, G. (2011). „Military Transformation in the Ottoman Empire and Russia, 1500–1800”. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Slavica Publishers. 12 (2): 281—319. ISSN1538-5000. S2CID19755686. doi:10.1353/kri.2011.0018.
^Kafadar, C. (1999). „The Question of Ottoman Decline”. Harvard Middle East and Islamic Review. 4 (1–2).
^Флоря Б. Н. Россия, Речь Посполитая и Правобережная Украина в последние годы гетманства П. Дорошенко (1673—1677 гг.) // Древняя Русь. Вопросы медиевистики. — 2016. — Т. 65, № 3. — С. 90.
Davies, Brian (2006). „Muscovy at war and peace”. Ур.: Perrie, Maureen. The Cambridge History of Russia From Early Rus to 1689. 1. Cambridge University Press.
Kollmann, Nancy Shields (2017). The Russia Empire, 1450-1801. Oxford University Press.
Lewitter, Lucjan Ryszard. "The Russo-Polish Treaty of 1686 and Its Antecedents." Polish Review (1964): 5-29 online.
Murphey, Rhoads (1999). Ottoman Warfare, 1500-1700. Taylor & Francis.
Stone, David R. (2006). A Military History of Russia: From Ivan the Terrible to the War in Chechnya. Greenwood Publishing.
Ágoston, Gábor "Military transformation in the Ottoman Empire and Russia, 1500–1800." Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History 12.2 (2011): 281-319 online.
Allen, William and Paul Muratoff. Caucasian Battlefields: A History Of The Wars On The Turco-Caucasian Border 1828-1921 (2011) ISBN0-89839-296-9,
Dupuy, R. Ernest and Trevor N. Dupuy. The Encyclopedia of Military History from 3500 B.C. to the Present (1986 and other editions), passim and 1461–1464.
Jelavich, Barbara. St. Petersburg and Moscow: Tsarist and Soviet Foreign Policy, 1814–1974 (1974)
Kagan, Frederick, and Robin Higham, eds. The Military History of Tsarist Russia (2008)
Topal, Ali E. "The effects of German Military Commission and Balkan wars on the reorganization and modernization of the Ottoman Army" (Naval Postgraduate School 2013) onlineАрхивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2023)
Anisimov, E. V. (2004). Five Empresses: Court Life in Eighteenth-Century Russia. New York: Praeger.