Уфа Уфа | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Поволшки |
Република | Башкортостан |
Основан | 1574. |
Статус града | 1586. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 1.062.300 |
Географске карактеристике | |
Координате | 54° 43′ 34″ С; 55° 56′ 51″ И / 54.726033° С; 55.947501° И |
Временска зона | UTC+5 |
Апс. висина | 150 m |
Површина | 707,93 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Павел Качкајев |
Поштански број | 450000–450999 |
Позивни број | +7 347 |
ОКАТО код | 80401 |
Веб-сајт | |
www.ufacity.info |
Уфа (рус. Уфа, башк. Өфө) град је у Русији и главни град Башкортостана. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.062.300 становника и сматра се индустријским, економским, научним и културним центром републике, што га чини једанаестим градом по популацији у Русији, а четвртим у Поволшком федералном округу. Уфа лежи на ушћу река Белаје и Уфе у централно-северном Башкортостану, на брежуљцима који формирају висораван Уфе, западно од јужног Урала.
Сматра се да је град основан 1574. године, када је на месту града изграђена тврђава по налогу Ивана Грозног. Уфа је постала престоница Губерније у Уфи 1865. године када се одвојила од Оренбуршке губерније. Популација у граду се нагло повећала током раног 20. века. Данас се економија Уфе састоји превасходно од индустрије за прераду нафте, хемију и машинство. Нафтна компанија Башњефт и неколико њених подружница имају седиште у Уфи.
Уфа је била домаћин одвојених самита групе БРИКС као и Шангајске организације за сарадњу у 2015. години. Уфа је повезане са остатком Русије са железницом и две савезне магистрале: магистралним путевима М5 и М7. У граду се налази аеродром Уфа. Као главни град Башкортостана, у њему живи значајан број етничких Татара и Башкира.
Бројне образовне институције смештене су у Уфи, укључујући Башкирски државни универзитет, Државни ваздухопловни технички универзитет Уфа, Државни нафтни технолошки универзитет Уфа, и Уралски државни правни универзитет. У Уфи се налазе споменик Руско-башкирског пријатељства, џамија Лала Тулпан и Саборна катедрала Рођења Богородице.
Име Уфа долази од реке Уфе на којој лежи град. Порекло имена реке је, међутим, спорно. Постоје неколико верзија:
Површина градског подручја је 753,7 km². Град се протеже више од 50 километара правцем југозапад-североисток, око ушћа реке Уфа у реку Белаја, југозападно од планине Урал.
Под градом се налази систем од 20 природних пећина и тунела у азбесним и гипсаним стенама. Најдужи тунел - Дудкинскаја, има дужину већу од 2,5 километра. Дужина преосталих тунела не прелази 800 м.
Уфа се налази у северно-шумско-степској подзони умереног појаса. Клима је умерено континентална, прилично влажна, лета су топла уз благе промене температуре из месеца у месец, зиме су умерено хладне и дуге. Средња јануарска температура: -12.4 °C, најнижа: -53 °C (1. јануара 1979), просечна јулска температура: + 19,7 °C, максимална: + 43 °C (1972). Просечна годишња температура ваздуха: + 3,8 °C. Просечна количина падавина: 589 мм.
Клима Уфе | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 5,8 (42,4) |
9,2 (48,6) |
14,3 (57,7) |
30,9 (87,6) |
36,2 (97,2) |
38,3 (100,9) |
38,6 (101,5) |
38,5 (101,3) |
33,4 (92,1) |
26,8 (80,2) |
14,7 (58,5) |
5,0 (41) |
38,6 (101,5) |
Средњи максимум, °C (°F) | −9,5 (14,9) |
−7,7 (18,1) |
−0,4 (31,3) |
11,0 (51,8) |
20,1 (68,2) |
24,6 (76,3) |
25,5 (77,9) |
22,8 (73) |
16,8 (62,2) |
7,7 (45,9) |
−1,7 (28,9) |
−6,7 (19,9) |
8,6 (47,5) |
Просек, °C (°F) | −13,7 (7,3) |
−12,6 (9,3) |
−5,8 (21,6) |
5,2 (41,4) |
13,1 (55,6) |
18,0 (64,4) |
19,3 (66,7) |
16,5 (61,7) |
10,9 (51,6) |
3,6 (38,5) |
−4,8 (23,4) |
−10,4 (13,3) |
3,4 (38,1) |
Средњи минимум, °C (°F) | −18,5 (−1,3) |
−17,8 (0) |
−11,2 (11,8) |
0,2 (32,4) |
6,6 (43,9) |
11,8 (53,2) |
13,5 (56,3) |
11,0 (51,8) |
6,2 (43,2) |
0,3 (32,5) |
−8,1 (17,4) |
−14,6 (5,7) |
−1,6 (29,1) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −48,5 (−55,3) |
−43,5 (−46,3) |
−34,4 (−29,9) |
−29,7 (−21,5) |
−9,7 (14,5) |
−1,2 (29,8) |
1,4 (34,5) |
−0,6 (30,9) |
−6,8 (19,8) |
−25,6 (−14,1) |
−35,1 (−31,2) |
−45,0 (−49) |
−48,5 (−55,3) |
Количина падавина, mm (in) | 45 (17,7) |
37 (14,6) |
26 (10,2) |
34 (13,4) |
37 (14,6) |
58 (22,8) |
61 (24) |
60 (23,6) |
53 (20,9) |
62 (24,4) |
53 (20,9) |
51 (20,1) |
577 (227,2) |
Извор: Погода и климат |
Рана историја околине Уфе датира још од палеолитских времена. На територији Уфе откривени су остаци насеља примитивног човека.
Претпоставља се да је од 5. до 16. века на месту Уфе постојао средњовековни град. На мапи браће Пицигано (1367) и у Каталонском атласу (1375) град се отприлике налази на реци Белаји и означен је као Пасчерти (Башкорт), а такође је означен именом Пасчерти и на карти Герхарда Меркатора (1554). Француски оријенталиста Анри Кордие повезује положај Пасчертија са тренутном локацијом Уфе.
Ибн Халдун је назвао град, као један од највећих градова у Златној хорди, Башкорт.
Резултати савремених ископавања и радиокарбонских анализа показују да је насеље углавном постојало у периоду од IV до VIII века. Анализа материјала добијеног на територији споменика сугерише да би требало да говоримо о два насеља која нису међусобно повезана. Прво насеље је раносредњовековно насеље Уфа II, које је постојало у периоду од IV до VIII века а вероватно и у IX веку. Друго насеље је место неких активности у доба пре Монгола и Златне Хорде (XII—XIV век), када је главни део насеља већ одавно био напуштен, а насељени део је било мало насеље, вероватно сезонско (немогуће је убедљиво тумачити ову тврдњу због малог броја и разноликости налаза , чији удео није већи од десетине процента свих налаза). Руски историчар 18. века Пјотр Ричков написао је да је на територији Уфе постојао велики град пре доласка Руса.
Званичник владе Оренбуршке губерније Василиј Ребеленски написао је да су Уфу основали Башкири. Након што је Башкортостан 1557. ушао у Московско краљевство, Башкири су се обратили Ивану IV са молбом за изградњу града на њиховој земљи. П. И. Ричков је написао о овом догађају: "Према поузданим налазима, Башкири о изградњи овог града имали су властиту молбу 7081. (1573) године, како би имали сигурније уточиште и заштиту од непријатеља, као и повољнији порез који би плаћали. " Племић И. А. Артемјев је у 1560. години по налогу Ивана IV дошао је у Башкирски крај да "зацрта" место за изградњу тврђаве на реци Белаји и да нацрта границу округа.
По налогу Ивана Грозног на месту модерне Уфе 1574. године саграђена је тврђава, и првобитно је носила име по брду на ком се налазила, Тура-Тау. Година 1574. се сада сматра званичним датумом оснивања Уфе. Око тврђаве се ускоро развио град који је званично признат 1586, и постаје административни центар округа Уфа. Појавом Уфијског округа у региону, успостављен је управљачки облик војводства. Према историчарима, први гувернер био је Михаил Нагој ког је послала Москва. Војвода је водио главну административну институцију града — Уфијску службену кућу. Подређена му је гарнизонска армија од 150-200 стрелаца. Изграђене су градске зидине и комерцијално и индустријско предграђе поред тврђаве, а затвор који се налазио у центру постао је познат као Кремљ. Кремљ је био окружен гомилом трупаца укупне дужине 440 метара, над његовим јужним и северним деловима уздизали су се торњеви од храстовине. Средином XVII века град добија свој грб. До тада је становништво града заједно са гарнизоном бројало око хиљаду и по хиљада људи. Једна од најдраматичнијих страница у историји Уфе тог доба повезана је са догађајима Сељачког рата 1773-1775. Према А. С. Пушкина, првом историчару Пугачовљевог устанка, у јесен 1773. године Пугачовов сарадник, козак Иван "Чика" Зарубин "зауставио се у селу Чешноковка, десет километара од Уфе, побунио је околна села, углавном Башкирска и одсекао град од било какве комуникације. " Број побуњеника достигао је петнаест хиљада људи, а број браниоца је једва премашивао хиљаду. Граду је недостајало хране, сточне хране, горива. Побуњеници су се два пута приближавали зидинама Уфе, али нису је могли освојити. У пролеће 1774. године редовне трупе под командом потпуковника И. И. Михељсона изашле су из Казања да помогну опкољенима. Околина Уфе постала је поприште жестоких борби, и 24. марта добро наоружане владине трупе разбиле су жесток отпор побуњеника. Пре него што је 1781. године постало седиште посебне Губерније Уфе, град је, заједно са осталим башкирским земљама, био под надлежношћу гувернера Оренбурга. Иако је реформа из 1796. поново окупила Оренбург и Уфу, 1802. град Уфа је постао ново средиште читаве Оренбуршке губерније која је обухватала велике територије модерне Републике Башкортостан, Оренбуршке области, и Чељабинске области. Током 1800-1810-их, руски архитекта шкотског порекла Вилијам Хесте развио је општи план града за Уфу као регионалну престоницу обликујући савремене обрисе овог историјског центра.
Пловни пут реке Белаје (1870) и железничка пруга Самара-Златоуст (1890) повезали су град са европским делом Руске Империје и подстакли развој лаке индустрије у граду. Као резултат тога, до 1913. године број становника Уфе порастао је на 100.000.
Током грађанског рата 5. јула 1918. године Уфу су окупирале јединице Чехословачког корпуса, које су се супротставиле бољшевицима и ставиле под контролу структура Одбора чланова Уставотворне скупштине (Комуча). Од 8. до 23. септембра 1918. у граду је одржана државна конференција у Уфи, најрепрезентативнији форум антибољшевичких влада, политичких партија, козачких трупа и локалних влада источне Русије, а 23. септембра 1918. формирана је Привремена руска влада позната и као Уфијски директорат. У граду је влада била до 9. октобра 1918. године, након чега се преселила у Омск. Децембра 1918. Уфу су окупирале трупе Црвене армије радника и сељака. Дана 13. марта 1919. године град су заузеле трупе Александра Колчака, али 9. јуна исте године поново га је освојила Црвена армија. Током Другог светског рата, након повлачења совјета на исток 1941. године, Абвер је деловао у Уфи, 1941. – 1943., дошло је до неке немачке инфилтрације, настале у шпијунажи 1941–1943, а одређена индустријска предузећа западних делова Совјетског Савеза евакуисана су у Уфу. Град је такође постао седиште владе Совјетске Украјине.
Током 9—10. Јула 2015. Уфа је била домаћин самита групе БРИКС и Шангајске организације за сарадњу.
Данас је Уфа индустријски центар у коме је најзначајнија производња електричне и рударске опреме, прерада нафте и петрохемијска индустрија.
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.062.300 становника, 19.863 (1,91%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
257.915 | 546.878 | 770.905 | 976.858 | 1.079.765 | 1.042,437 | 1.062.319 |
Етничка структура становништва је: 54,2% Руси, 27% Татари, 11,3% Башкири, 2,6% Украјинци, 1,1% Чуваши, 1% Мари и други.
Најзначајније вероисповести становника града су хришћанство (Руска православна црква) и ислам. У Уфи се налази административни центар исламске заједнице европског дела Русије.
Градска област | Административна карта | ||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Уфа је престоница Републике , а у оквиру административних подела, служи и као административни центар Уфимског округа, иако не улази у његов саставни део. У административном дивизиону Уфа је, заједно са двадесет и четири рурална места, инкорпорирана одвојено као град од републичког значаја, и сматра се административном јединицом са статусом једнаким статусу округа. Град од републичког значаја Уфа је и административни центар општине Урбанског округа Уфе.
Као део административно-територијалне структуре, град Уфа се састоји од 7 градских области: Два сеоска насеља су директно подређена округима (село Књазево је подређено Калининској области, а село Ветосниково Лењинској области), као и 5 сеоских савета (укључујући 22 насеља): Фјодоровски сеоски савет потчињен Калининској области, Искински сеоски савет — Кировској области, Нагаевски сеоски савет — Октјабрској облсти, Новочеркаски и Турбаслински сеоски савети — Орџоникидзевској области. Области и сеоска већа која чине град налазе се у градском округу Уфе, али они сами нису општине. Као резултат спајања сеоских насеља са периферијом града, Кировска и Октјабрска област имају некомпактне територије које се састоје од два одвојена дела. У исто време, два дела Октјабрске области раздвојена су територијама других урбаних подручја, а два дела Кировске области подељена су територијама које нису обухваћене градским областима.
Према Форбсу, Уфа је у 2013. години била најбољи град у Русији за посао међу градовима са преко милион становника.
Многа градска предузећа која се баве рафинисањем нафте, хемијом и машинским инжењерингом послују у Уфи. Поред тога, економија Уфе састоји се од многих нафтних, енергетских и инжењерских комплекса.
Уфа је дом око 200 великих и средњих индустријских предузећа.
Нека важна предузећа у Уфи су:
Уфа је железницом повезана са остатком Русије, има железничку станицу на историјском огранку Транссибирске железнице. Уфа је једини град који је са Москвом повезан са више од једним савезним аутопутем. Аутопут М7 повезује град са Казањом и Москвом, а аутопут М5 Уфу са Москвом и азијским делом Русије.
Међународни аеродром Уфа има међународне летове за Турску, Таџикистан, Египат, Азербејџан, Узбекистан и Кипар као и домаће летове до многих руских градова, укључујући и Москву.
Метро је планирани и често одлагани систем подземне железнице, о коме се расправља од краја 1980-их, а 30. маја 1996. године одржана је свечаност којом се обележавао почетак припремних грађевинских радова, којој је присуствовао и тадашњи председник Борис Јељцин.
Јавни превоз у Уфи укључује трамваје (од 1937) и тролејбусе (од 1962), као и аутобуске и маршрутске линије.
Најстарија преживела зграда у Уфи: стамбена једноспратна угаона кућа у улици Октобарске револуције, 57/1, чији је власник био познати рудар Демидов. Зграда је саграђена средином XVIII века. Кућа је позната по чињеници да је у новембру 1774. (према другим изворима, почетком 1775) у њој боравио руски заповедник Александар Суворов , кога је царица Катарина Велика послала да помогне у сузбијању Пугачовљевог устанка.
Градски гувернер Оренбурга, Алексеј Александрович Враски, је 1803. године развио и представио цару Александру I нацрт новог изгледа Уфе. Пројекат је израдио покрајински архитекта Д. М. Делмедико. Према новом плану, предложено је да се Уфа премести у равномернији и сувији простор. Поред ширења града, предложено је постављање нових улица преко дуго постојећих улица. Даљња судбина плана није позната.
Након пожара 1816, шкотски архитекта у руској служби, Вилијам Хесте, израдио је први план града на територији од 667,5 хектара.
Децембра 1817. године он је дошао у Уфу и заједно са покрајинским геодетом Сметанињом изменио план. У овом облику, влада је одобрила пројекат 3. марта 1819. године. Овај главни план одредио је правац изградње града током XIX века. Према Хестеовом плану, градске границе проширене су од Телеграфске улице до Николске улице и од реке Белаје до Богородскоје улице. Архитекта је успешно укомпоновао постојеће зграде и терен. Водио је улицу Бољшаја Казањскаја (главну улицу града) која је повезивала стари центар - Троицкаја и Нижњеторговују сквер - нови тржни центар града: будући Гостињи двор на Верхнеторговој скверу. У исто време, а нови административни центар Уфе - Соборнаја сквер - био је повезан са Верхнеторговој сквером са Театралном улицом. Административно и трговачко средиште Уфе остало је сачувано на територији историјског језгра града .
Највиша зграда у граду: 31-спратни небодер Идел Тауер (висина 102,3 метра), изграђен у децембру 2018. године. Смештен у северном делу града на Октобарској авенији.
Друга највиша зграда је централно представништво финансијске корпорације «Уралсиб». Она је 26-спратна зграда висока 100,5 метара. Преко пута ње налази се прва 9-спратна стамбена зграда у Уфи, саграђена 1962. године. У 2014. години површина градског округа града Уфе у Републици Башкортостан износила је 71,6 хиљада хектара, од тога 20.000 ха на изграђеној територији. Стамбени фонд износи 23 милиона 800 хиљада квадратних метара. Стамбени простор: 21,6 квадратних метара по особи. Коефицијент густине градње у Уфи је 0,55. Просечна висина зграда: пет спратова.
У складу са оценом квалитета урбаног окружења коју су сачинили Министарство регионалног развоја Руске Федерације, Руска унија инжењера, Федерална агенција за изградњу и стамбено-комуналне услуге, Федерална служба за надзор заштите права потрошача и људског благостања, као и Московски државни универзитет Ломоносов у 2012. години, Уфа је заузела 10. место . Према интегрисаној оцени сто највећих градова Русије за 2013. годину, коју је саставио Институт за урбане студије из Санкт Петербурга, Уфа је заузела друго место по животном комфору .
Споменик Руско-башкирског пријатељства | Споменик херојима Велике октобарске социјалистичке револуције и грађанског рата |
Споменик домару (на улазу у трговински и забавни центар Мир).
Уфа укупно има више од 20 фонтана. Најстарија је саграђена 1956. године у Палати културе Орджоникидзе. Сваке године отварање сезоне фонтана обележава се фестивалом, током ког су обезбеђени наступи креативних група и солиста, играни програми за децу и адолесценте.
Уфа је зелени град, а то потврђује велики број зелених површина - шумски паркови, паркови, баште, тргови, уличице и булевари заузимају значајну површину у граду.
У 2019. години извршено је уређење многих парковских подручја и тргова.
Парк В. И. Лењина | Софијушкина алеја | Врт културе и одмора С. Т. Аксакова | Парк Победе |
Истичу се три центра за развој науке:
Башкирски државни универзитет | Државни ваздухопловни технички универзитет у Уфи | Државни универзитет за нафту у Уфи | Башкирски државни медицински универзитет |
Постоји 8 савезних и 1 републичка државна установа за високо образовање и 3 огранка савезних државних институција високог образовања (листа хронолошким редоследом од датума оснивања):
Филијале савезних државних институција високог образовања:
Невладине институције високог образовања:
Систем високог образовања у Уфи је поражавајући. Према студији Високе економске школе, Башкортостан је 46. међу регионима по упису студената на регионалним универзитетима. Уфа заузима последње место међу милионским градовима Русије по упису студената на својим универзитетима .
Спортска школа Олимпијског резервата бр. 10. Хокејашка екипа основана је 1988. године, 1997, 1998, 2002. и 2003. - бронзане медаље на шампионату Русије. Године 2001, сребрну медаљу на руском првенству и финалисти Купа Русије. У 1996. и 2000. години заузели су 1. место на Руском првенству, 3. место на Спартакијади руских студената, 2009. 1. место на Руском купу у женској конкуренцији, а исте године екипа је заузела 1. место на Светском првенству, које је одржано у Финској.
У Уфи постоји један од најразвијенијих мачевалачких клубова Руске Федерације.
Први званични меч у столном тенису у Уфи одржан је 22. јануара 1928. у клубу Савеза трговинских службеника (Лењинов Ст., 14, некадашња Племићка скупштина).
Сви клубови у Уфи су под окриљем Савеза стоног тениса Републике Башкортостан.
У Уфи се више од 5000 деце бави стоним тенисом, одржавају се стотине републичких такмичења, на којима учествују више од 10 хиљада такмичара . Створен је Клуб стоног тениса Баш. У 2014. години, на иницијативу Руске федерације стоног тениса, руководство Републике Башкортостан одлучило је да изгради Центар за стони тенис Републике Башкортостан у Уфи.