Астрономско тело — природен физички ентитет, група и склоп во вселената. Поимот „астрономски објект“ напати се среќава како синоним на „астрономско тело“. Астрономското тело е поединечен целовит ентитет кој е целовит поради силата на гравитацијата (и понекогаш електромагнетизмот). Вакви примери се астероидите, месечините, планетите и ѕвездите. Астрономските тела се гравитациски сврзани ентитети што имаат дадена положба во просторот, но може да бидат составени од повеќе независни астрономски тела или тела. Овие тела можат да бидат поединечни планети, ѕвездени јата, маглини или цели галаксии. Кометата може да се нарече тело поради тоа што има замрзнато јадро од мраз и прашина, или да се нарече објект кога мислиме цврстиот дел заедно со дифузната кома и опашката. Во потесна смисла, поимите „астрономски објект“ и „астрономско тело“ се разликуваат од поимите „небесен објект“ и „небесно тело“ само по тоа што во второспоменатите не спаѓа Земјата. Во поширока смисла пак, овие поими може да се сметаат за синоними, и многу извори не ја прават оваа разлика бидејќи ја сметаат Земјата за небесно тело.
Вселената има хиерархиски состав. Во поголем размер, основен дел на составот претставува галаксијата, која е составена од џуџести галаксии. Галаксиите се групираат во групи и јата, честопати во поголеми суперјата кои се протегаат долж големи нишки помеѓу празнини, образувајќи мрежа што ја опфаќа метагалаксијата. Галаксиите и џуџестите галаксии имаат различни морфологии, и облиците зависат од нивното образување и развојна историја, вклучувајќи заемодејства со други галаксии. Зависно од нејзината категорија, галаксијата може да има едно или повеќеѕѕ карактеристични елементи како спирални краци, ореол и јадро. Највеќето галаксии во јадрото имаат супермасивна црна дупка, што може да предизвика активно галактичко јадро. Галаксиите имаат и свои придружници во обик на џуџести галаксии и збиени јата.
Составните делови на галаксијата се образуваат од гасовита материја што се насобира по пат на гравитациско самопривлекување, и тоа на хиерархиски начин. Вака добиените основни делови се ѕвездите, кои пак се насобрани во јата од разните маглини што се згуснуваат. Големата разноликост на ѕвездените облици се должи на разликите во масата, составот и развојниот степен на ѕвездата. Ѕвездите се среќаваат и во повеќеѕвездени системи што се вртат еден околу друг по хиерархиски систем. Од протопланетарни дискови што ги опкружуваат новосоздадените ѕвезди може да се образува планетарен систем со придружни елементи како астероиди, комети и отпаден материјал по пат на хиерархиско натрупување.
Астрономски тела
На табелава се наведени општите категории на тела по место и состав.
↑Smolin, Lee (1998). The life of the cosmos. Oxford University Press US. стр. 35. ISBN0195126645.
↑Buta, Ronald James; Corwin, Harold G.; Odewahn, Stephen C. (2007). The de Vaucouleurs atlas of galaxies. Cambridge University Press. стр. 301. ISBN0521820480.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
↑Elmegreen, Bruce G. (2010). „The nature and nurture of star clusters“. Star clusters: basic galactic building blocks throughout time and space, Proceedings of the International Astronomical Union, IAU Symposium. 266. стр. 3–13. Bibcode:2010IAUS..266....3E. doi:10.1017/S1743921309990809.
↑Иво Андрић, Ex Ponto - Немири - Лирика. Београд: Просвета, 1977, стр. 150.
↑Николина Андова, Влезот е од другата страна, Темплум, Скопје, 2013.
↑„Андре Бретон (био-библиографски летопис)“, во: Андре Бретон, Рајот не е наполно загубен. Скопје: Култура, 1989, стр. 103.
↑Alphonse Daudet, Pisma iz mog mlina. Zagreb: Znanje, 1986, стр. 49-55.
↑Јован Дучић, Сабрана дела II, Песме љубави и смрти. Београд: Народна просвета (без дата), стр. 42-43.
↑Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам). Београд: Paidea, 2007, стр. 234.
↑Zbignjev Herbert, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 22.
↑Zbignjev Herbert, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 271.
↑Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 133.
↑Бруно Шулц, Митизација на реалноста. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 36-64.