Тетија била една од Титаните, потомци на Уран (Небото) и Геја (Земјата).Хесиод ги именува нејзините титански браќа и сестри, како Океан, Коеј, Креј, Хиперион, Јапет, Теја, Реја, Темида, Мнемозина, Феба и Крон. Тетија се омажила за нејзиниот брат, Океан, огромна река околу светот, и со него, станала мајка на многу синови, кои биле речни богови, како и многу ќерки, познати како Океаниди.
Според Хесиод, имало три илјади речни богови. Тие ги вклучуваат:
Ахелој, бог на реката Ахелој, најголемата река во Грција, кој својата ќерка ја оженил за Алкмеон, и бил поразен од Херакле во боречки натпревар за правото да се ожени со Дејанира;
Алфеј, кој се вљубил во нимфата Аретуза, гонејќи ја до Сиракуза, каде што таа била трансформирана во пролет од страна на божицата Артемида; и
Скамандер, кој се борел на страната на Тројанците за време на Тројанската Војна, и, навреден кога Ахил ги загадил неговите води со голем број на тројански трупови, се излеал од коритото и речиси го удавил Ахил.
и други речни богови.
Исто така, според Хесиод, имало три илјади Океаниди. вклучително:
Метис, првата сопруга на Зевс која Зевс ја впил со Атена и потоа ја проголтал;
Евринома, Зевсовата трета сопруга, и мајка на Харитите
Стикс, божица на реката Стикс, и сопругата на Палас и мајка на Зел, Нике, Кратос, и Биа.
Пасуси во делот на Илијада наречени Измамата на Зевс, укажуваат на можноста дека Хомер знаел за традицијата во која Океан и Тетија (наместо Уран и Геја, како кај Хесиод) им биле родители на Титаните. Двапати кај Хомер Хера го опишува парот како "Океан, од кого изникнаа боговите, и нивната мајка Тетија", додека во истиот пасус Хипнос го опишува Океан како оној "од кого сите тие бликнале". Според М. Л. Вест, овие редови укажуваат на мит во кој Океан и Тетија се "првите родители на целата раса на боговите." Можеби како обид да се помират недоразбирањата помеѓу Хомер и Хесиод, Платон, во неговото дело Тимеј, ги прикажува Уран и Геја, како родители на Океан и Тетија, а Океан и Тетија како родители на Крон и Реја и другите Титани, воедно и Форкис.
Митологија
Тетија имала неактивно учество во старогрчката митологија, и на почетокот единствената приказната која се однесува на Тетија, е тоа што Хомер го кажува во Илијада, во пасусот Измамата на Зевс. Таму, Хера вели дека, кога Зевс бил во војна со Крон, таа од страна на нејзината мајка Реја им била дадена на Тетија и Океан и дека тие "со љубов ја чувале во нивниот дом".
Првично сопругата на Океан, подоцна Тетија почнала да се идентификува со морето, и во хеленистичката и римската поезија името на Тетија, се користело како поетски израз за море.
Уште една приказна за Тетија е астралниот мит кој се однесува на поларното соѕвездие Голема мечка, за кое се сметало дека претставува катастеризам на Калиста, која била трансформирана во мечка, и поставена од страна на Зевс меѓу ѕвездите. Митот објаснува зошто соѕвездието никогаш не се поставува под хоризонтот, велејќи дека откако Калиста станала Зевсова љубовница, Тетија, загрижена за Хера, ѝ забранила да ја "допира длабочината на Океанот".
Тетија се спомува и во делото Метаморфози на Овидиј. Тука таа го претвора Екас во нуркачка птица.
Тетија била понекогаш мешана со една друга божица на морето и морска нимфа Тетида, сопругата на Пелеј и мајка на Ахил.
Иконографија
Претставите на Тетија пред Римскиот период се ретки.
Тетија се појавува, идентификувана со натпис (ΘΕΘΥΣ), како дел од илустрација на венчавката на Пелеј и Тетида на почетокот на шестиот век пред нашата ера, на црнофигурална керамика (Софилос динос во Британскиот Музеј 1971.111-1.1).
Во текот на вториот до четвртиот век, Тетија сама или понекогаш заедно со Океан станала релативно честа одлика на мозаиците кои украсувале бањи, базени и триклиниуми на исток, особено во Антиохија и околината. Нејзини атрибути се крилја кои излегуваат од челото, кормило, и кетос ("ketos"), суштество од старогрчката митологија со глава на змеј и тело на змија. Најстарите мозаици, идентификувани како Тетија, биле ископани во Антиохија и датираат од 115 п.н.е (Хате Археолошки музеј 850). Тетија, полулегнала на лево, заедно со Океан, прикажана е со долга коса и крилесто чело. Двајцата се голи до појасот а нејзината десна подигната рака замотан е кетос. Други мозаици на Тетија се прикажани во Хете Археолошкиот музеј и во Музејот на Уметноста во Балтимор. Кон крајот на периодот претставен од овие мозаици, Тетија се појавува заедно со иконографијата на една друга морска божица Таласа, грчка персонификација на морето (зборот thalassa на грчки означува море).
Литература
Cahn, Herbert A., "Thalassa", in Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae (LIMC) VIII.1 Artemis Verlag, Zürich and Munich, 1997. ISBM. 9783760887517.
Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
Hyginus, Gaius Julius, Astronomica, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.
Jentel, Marie-Odile, "Tethys I", in Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae (LIMC) VIII.1 Artemis Verlag, Zürich and Munich, 1997. ISBN97837608875179783760887517.
Kondoleon, Christine, Antioch: The Lost Ancient City, Princeton University Press, 2000. ISBN.9780691049328.
Ovid, Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts: : Harvard University Press, 1959. Internet Archive.
↑Хесиод, Теогонија132–138 (англиски); Apollodorus, 1.1.3. Спореди со Диодор Сикулиј ( Diodorus Siculus, 5.66.1–3), кој вели дека Титаните (вклучително Тетија) "биле родени, според автори на едни митови, од Уран и Геја, но според други, од некој од Корибантите ( Curetes ) и Титеја, од чијашто мајка го добиле и името ".
↑Аполодор го додава и Дион ( Dione ) на овој список, додека пак во оној на Диодор Сикулиј не фигурира Теја.
↑Gantz, pp.11–12; Hard, pp. 36–37, p. 40; Burkert, pp. 91–92. Според Епименид (see Fowler, p. 7), првите две битија, Ноќ и Воздух, го направиле Тартарs, кој за возврат направил два Титана (веројатно Океан и Тетија) од кои произлегло космичкото јајце.
↑Gantz, p. 28: "За Тетија нема митови, освен приказната кај Хомер дека Реја ѝ ја дала Хера на чување додека Зевс сакал да го турне Крон од престолот "; Burkert, p. 92: “Тетија воопшто не е активна фигура во старогрчката митологија”; West 1997, p. 147: "Во постарата поезија таа е неактивна митолошка фигура која живее со Океан и која му ги родила децата."
↑West 1966, p. 204 136. Τῃθύν; West 1997, p. 147; Hard, p. 40; Matthews, p. 199. According to Matthews the "metonymy 'Tethys' = 'sea' seems to occur first in Hellenistic poetry", see for example Lycophron, Alexandria 1069 1069 (Mair, pp. 582–583)), becoming a frequent occurrence in Latin poetry, for example appearing nine times in Lucan.
↑Дискусија околу мозаиците, види Џентел (Jentel, 1194–1195), кој прави список на 15 мозаици на Тетија од римскиот период (Tethys I (S) 3–17), и Вејџ (Wages, стр. 119–128). Џентел овие мозаици ги идентификува како Тетија иако, како што како што наведува(1194): "Од антиката до денес, некои автори Тетија ја мешаат со морската нимфа Тетида."