Тетија (митологија)

Тетија
Член на Титаните
Мозаик (детаљ) на Тетија, од Филополис (денешна Шаба, Сирија), 4 век п.н.е, Музеј Шаба.
Титан на свежата вода
СимболКрилја на челото
СопружникОкеан
РодителиУран и Геја
Браќа/сестри
ДецаАхелој, Алфеј, Скамандер, и други речни богови; Метис, Евринома, Дорида, Калироја, Климена, Персеида, Идија, Стикс, и други Океаниди

Во старогрчката митологија, Тетија (/ˈтθɪs, ˈтɛθɪs/; грчки: Τηθύς), била Титан и ќерка на Уран и Геја, жена на нејзиниот брат, титанот-бог Океан, и на мајка на речните богови и Океаниди. Тетија немала активна улога во старогрчката митологија ниту во култовите.

Потекло

Тетија била една од Титаните, потомци на Уран (Небото) и Геја (Земјата). Хесиод ги именува нејзините титански браќа и сестри, како Океан, Коеј, Креј, Хиперион, Јапет, Теја, Реја, Темида, Мнемозина, Феба и Крон. Тетија се омажила за нејзиниот брат, Океан, огромна река околу светот, и со него, станала мајка на многу синови, кои биле речни богови, како и многу ќерки, познати како Океаниди.

Според Хесиод

Теми во Старогрчка митологија
Богови
Херои
Поврзано

Според Хесиод, имало три илјади речни богови. Тие ги вклучуваат:

  • Ахелој, бог на реката Ахелој, најголемата река во Грција, кој својата ќерка ја оженил за Алкмеон, и бил поразен од Херакле во боречки натпревар за правото да се ожени со Дејанира;
  • Алфеј, кој се вљубил во нимфата Аретуза, гонејќи ја до Сиракуза, каде што таа била трансформирана во пролет од страна на божицата Артемида; и
  • Скамандер, кој се борел на страната на Тројанците за време на Тројанската Војна, и, навреден кога Ахил ги загадил неговите води со голем број на тројански трупови, се излеал од коритото и речиси го удавил Ахил.
  • и други речни богови.

Исто така, според Хесиод, имало три илјади Океаниди. вклучително:

  • Метис, првата сопруга на Зевс која Зевс ја впил со Атена и потоа ја проголтал;
  • Евринома, Зевсовата трета сопруга, и мајка на Харитите
  • Дорида, сопругата на Нереј и мајка на Нереидите 
  • Калироја, сопругата на Хризаор и мајка на Герион
  • Климена, сопругата на Јапет, и мајка на Атлас, Менетиј, Прометеј, и Епиметеј 
  • Персеида, сопруга на Хелиј и мајка на Кирке и Ејет
  • Идија, сопруга на Ејет и мајка на Медеја и
  • Стикс, божица на реката Стикс, и сопругата на Палас и мајка на Зел, Нике, Кратос, и Биа.

Пасуси во делот на Илијада наречени Измамата на Зевс, укажуваат на можноста дека Хомер знаел за традицијата во која Океан и Тетија (наместо Уран и Геја, како кај Хесиод) им биле родители на Титаните. Двапати кај Хомер  Хера го опишува парот како "Океан, од кого изникнаа боговите, и нивната мајка Тетија", додека во истиот пасус Хипнос го опишува Океан како оној "од кого сите тие бликнале". Според М. Л. Вест, овие редови укажуваат на мит во кој Океан и Тетија се "првите родители на целата раса на боговите." Можеби како обид да се помират недоразбирањата помеѓу Хомер и Хесиод, Платон, во неговото дело Тимеј, ги прикажува Уран и Геја, како родители на Океан и Тетија, а Океан и Тетија како родители на Крон и Реја и другите Титани, воедно и Форкис.

Митологија

Мозаик (детаљ) од Тетија од Антиохија, Турција, Хате Археолошки музеј 9095.

Тетија имала неактивно учество во старогрчката митологија, и на почетокот единствената приказната која се однесува на Тетија, е тоа што Хомер го кажува во  Илијада, во пасусот Измамата на Зевс. Таму, Хера вели дека, кога Зевс бил во војна со Крон, таа од страна на нејзината мајка Реја им била дадена на Тетија и Океан и дека тие "со љубов ја чувале во нивниот дом". 

Првично сопругата на Океан, подоцна Тетија почнала да се идентификува со морето, и во хеленистичката и римската поезија името на Тетија, се користело како поетски израз за море.

Уште една приказна за Тетија е астралниот мит  кој се однесува на поларното соѕвездие Голема мечка, за кое се сметало дека претставува катастеризам на Калиста, која била трансформирана во мечка, и поставена од страна на Зевс меѓу ѕвездите. Митот објаснува зошто соѕвездието никогаш не се поставува под хоризонтот, велејќи дека откако Калиста станала Зевсова љубовница, Тетија, загрижена за Хера, ѝ забранила да ја "допира длабочината на Океанот".

Тетија се спомува и во делото Метаморфози на Овидиј. Тука таа го претвора Екас во нуркачка птица.

Тетија била понекогаш мешана со една друга божица на морето и морска нимфа Тетида, сопругата на Пелеј и мајка на Ахил.

Иконографија

Мозаик (детаљ) на Тетија и Океан, ископан од Куќата на Менандар, Дафне (денешна Харбија, Турција), 3 век, Хате Археолошки музеј 1013.

Претставите на Тетија пред Римскиот период се ретки.

Тетија се појавува, идентификувана со натпис (ΘΕΘΥΣ), како дел од илустрација на венчавката на Пелеј и Тетида на почетокот на шестиот век пред нашата ера, на црнофигурална керамика (Софилос динос во Британскиот Музеј 1971.111-1.1). 

Во текот на вториот до четвртиот век, Тетија сама или понекогаш заедно со Океан станала релативно честа одлика на мозаиците кои украсувале бањи, базени и триклиниуми на исток, особено во Антиохија и околината. Нејзини атрибути се крилја кои излегуваат од челото, кормило, и кетос ("ketos"), суштество од старогрчката митологија со глава на змеј и тело на змија. Најстарите мозаици, идентификувани како Тетија, биле ископани во Антиохија и датираат од 115 п.н.е (Хате Археолошки музеј 850). Тетија, полулегнала на лево, заедно со Океан, прикажана е со долга коса и крилесто чело. Двајцата се голи до појасот а нејзината десна подигната рака замотан е кетос. Други мозаици на Тетија се прикажани во Хете Археолошкиот музеј и во Музејот на Уметноста во Балтимор. Кон крајот на периодот претставен од  овие мозаици, Тетија се појавува заедно со иконографијата на една друга морска божица Таласа, грчка персонификација на морето (зборот thalassa на грчки означува море).

Литература

  • Cahn, Herbert A., "Thalassa", in Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae (LIMC) VIII.1 Artemis Verlag, Zürich and Munich, 1997. ISBM. 9783760887517.
  • Caldwell, Richard, Hesiod's Theogony, Focus Publishing/R. Pullins Company (June 1, 1987). ISBM. 978-0-941051-00-2.
  • Campbell, Sheila D. (1988), The Mosaics of Antioch, PIMS. ИСБН: 9780888443649.
  • Campbell, Sheila D. (1998), The Mosaics of Anemurium, PIMS. 9780888443748.
  • Eraslan, Şehnaz. "Oceanus, Tethys and Thalssa Figures in the Light of Antioch and Zeugma Mosaics.", in: Journal of International Social Research 8.37 (2015), pp. 454–461.
  • Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Hyginus, Gaius Julius, Astronomica, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.
  • Jentel, Marie-Odile, "Tethys I", in Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae (LIMC) VIII.1 Artemis Verlag, Zürich and Munich, 1997. ISBN 97837608875179783760887517.
  • Kondoleon, Christine, Antioch: The Lost Ancient City, Princeton University Press, 2000. ISBN.9780691049328.
  • Ovid, Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts: : Harvard University Press, 1959. Internet Archive.
  • Ovid, Metamorphoses, Brookes More. Boston. Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Wages, Sara M., “A Note on the Dumbarton Oaks ‘Tethys Mosaic’” in: Dumbarton Oaks Papers 40 (1986), pp. 119–128.
  • West, M. L. (1966), Hesiod: Theogony, Oxford University Press.
  • Williams, Dyfri, "Sophilos in the British Museum" in Greek Vases In The J. Paul Getty Museum, Getty Publications, 1983, pp. 9–34. ISBN.0-89236-058-5.

Поврзано

Надворешни врски

Наводи

  1. Burkert, p. 92.
  2. Хесиод, Теогонија 132–138 (англиски); Apollodorus, 1.1.3. Спореди со Диодор Сикулиј ( Diodorus Siculus, 5.66.1–3), кој вели дека Титаните (вклучително Тетија) "биле родени, според автори на едни митови, од Уран и Геја, но според други, од некој од Корибантите ( Curetes ) и Титеја, од чијашто мајка го добиле и името ".
  3. Аполодор го додава и Дион ( Dione ) на овој список, додека пак во оној на Диодор Сикулиј не фигурира Теја.
  4. Хесиод, Теогонија 337–370; Хомер, Илијада 200–210, 14.300–304, 21.195–197; Есхил, Окованиот Прометеј 137–138 (Сомерстин, pp. 458, 459), Седуммина против Теба 310–311 (Сомерстин, pp. 184, 185); Хигин, Fabulae Предговор ( p. 95). За Тетија како мајка на речните богови види: Диодор Сикулиј, 4.69.1, 72.1. За Тетија како мајка на Океанидите: Аполодор, 1.2.2; Калимах, Химна 3.40–45 (Mair, pp. 62, 63); Аполониј од Родос, Аргонаутика, 242–244 (Seaton, pp. 210, 211).
  5. Hesiod names 25 river gods: Nilus, Alpheus, Eridanos, Strymon, Maiandros, Istros, Phasis, Rhesus, Achelous, Nessos, Rhodius, Haliacmon, Heptaporus, Granicus, Aesepus, Simoeis, Peneus, Hermus, Caicus, Sangarius, Ladon, Parthenius, Evenus, Aldeskos, and Scamander.
  6. Apollodorus, 3.7.5.
  7. Apollodorus, 1.8.1, 2.7.5.
  8. Smith, s.v. "Alpheius".
  9. Homer, Iliad 20.74, 21.211 ff..
  10. Hesiod names 41 Oceanids: Peitho, Admete, Ianthe, Electra, Doris, Prymno, Urania, Hippo, Clymene, Rhodea, Callirhoe, Zeuxo, Clytie, Idyia, Pasithoe, Plexaura, Galaxaura, Dione, Melobosis, Thoe, Polydora, Cerceis, Plouto, Perseis, Ianeira, Acaste, Xanthe, Petraea, Menestho, Europa, Metis, Eurynome, Telesto, Chryseis, Asia, Calypso, Eudora, Tyche, Amphirho, Ocyrhoe, and Styx.
  11. Hesiod, Theogony 886–900; Apollodorus, 1.3.6
  12. Hesiod, Theogony 907–909; Apollodorus, 1.3.1. Other sources give the Charites other parents, see Smith, s.v. "Charis".
  13. Hesiod, Theogony 240–264; Apollodorus, 1.2.7.
  14. Hesiod, Theogony 286–288; Apollodorus, 2.5.10.
  15. Hesiod, Theogony 351, however according to Apollodorus, 1.2.3, another Oceanid, Asia was their mother by Iapetus;
  16. Hesiod, Theogony 956–957; Apollodorus, 1.9.1.
  17. Hesiod, Theogony 958–962; Apollodorus, 1.9.23.
  18. Hesiod, Theogony 383–385; Apollodorus, 1.2.4.
  19. Gantz, pp.11–12; Hard, pp. 36–37, p. 40; Burkert, pp. 91–92. Според Епименид (see Fowler, p. 7), првите две битија, Ноќ и Воздух, го направиле Тартарs, кој за возврат направил два Титана (веројатно Океан и Тетија) од кои произлегло космичкото јајце.
  20. Homer, Iliad 14.201, 302 .
  21. Хомер, Илијада 245. (англиски)
  22. West 1997, p. 197.
  23. Gantz, pp.11–12; Plato, Timaeus 40d–e.
  24. Gantz, p. 28: "За Тетија нема митови, освен приказната кај Хомер дека Реја ѝ ја дала Хера на чување додека Зевс сакал да го турне Крон од престолот "; Burkert, p. 92: “Тетија воопшто не е активна фигура во старогрчката митологија”; West 1997, p. 147: "Во постарата поезија таа е неактивна митолошка фигура која живее со Океан и која му ги родила децата."
  25. Homer, Iliad 14.201–204.
  26. West 1966, p. 204 136. Τῃθύν; West 1997, p. 147; Hard, p. 40; Matthews, p. 199. According to Matthews the "metonymy 'Tethys' = 'sea' seems to occur first in Hellenistic poetry", see for example Lycophron, Alexandria 1069 1069 (Mair, pp. 582–583)), becoming a frequent occurrence in Latin poetry, for example appearing nine times in Lucan.
  27. Hard, p. 40; Hyginus, Fabulae 177; Astronomica 2.1; Ovid, Fasti 2.191–192 (Frazer, pp. 70, 71); Metamorphoses 2.508–530.
  28. Ovid, Metamorphoses 11.784–795.
  29. Burkert, p. 92.
  30. For a discussion of Tethy's iconography see Jentel, pp. 1193–1195.
  31. LIMC Tethys I (S) 1[мртва врска] (detail showing figures with inscriptions: image 5 of 32[мртва врска]); Beazley Archive 350099; Burkert, p. 202; Gantz, p. 28; Williams, pp. 27 fig. 34, 29, 31–32; Perseus: London 1971.11-1.1 (Vase); British Museum 1971,1101.1.
  32. Дискусија околу мозаиците, види Џентел (Jentel, 1194–1195), кој прави список на 15 мозаици на Тетија од римскиот период (Tethys I (S) 3–17), и Вејџ (Wages, стр. 119–128). Џентел овие мозаици ги идентификува како Тетија иако, како што како што наведува(1194): "Од антиката до денес, некои автори Тетија ја мешаат со морската нимфа Тетида."
  33. Jentel, p. 1195; Wages, p. 125.
  34. LIMC Tethys I (S) 5; Wages, pp. 120–124, fig. 2, p. 127; Hatay Archaeology Museum 850 Архивирано на 15 август 2016 г.; Campbell 1988, pp. 60–61 (identified as Thetis).
  35. LIMC Tethys I (S) 15; Wages, p. 123 n. 24, fig. 8, p. 127; Hatay Archaeology Museum 1013 Архивирано на 15 август 2016 г..
  36. LIMC Tethys I (S) 16; Hatay Archaeology Museum 9095 Архивирано на 15 август 2016 г..
  37. LIMC Tethys I (S) 17[мртва врска]; Wages, p. 127; Baltimore Museum of Art 1937.126 Архивирано на 17 август 2016 г..
  38. Wages, pp. 124–126; Jentel, p. 1195; Cahn, p. 1199; Campbell 1998, p. 20.