Гимназија је средња школа за опште образовање која припрема ученике за факултет. Назив потиче од античке грчке речи „γυμνάσιον“ која представља физичко и интелектуално образовање младих. У немачком језику и у већем делу Европе је данашња реч „гимназија“ задржала значење интелектуалног образовања а у енглеској речи „gym“ је остало значење физичког.
Прве средње школе су називане "Латинским", из њих су се затим развиле гимназије. Прву гимназију је основао Јохан Штурм 1538. године у граду Штразбургу. Од ње су проистекле познате класичне гимназије.
Почетком 18. века појавиле су се нове "реалне гимназије" зване "Реалка". У њима се више учила математика и друге природне науке а без латинског језика.
Код Срба је прву гимназију покушао да отвори патријарх Чарнојевић 1698. године, на додељеном имању код Сечуја. Прва кратка непотпуна средња школа звана "Славено-латинска школа" радила је између 1727-1730. године у Карловцима.
У Србији су постојале или постоје следећи типови гимназија:
У Европи се на основу искустава из Индије и других бивших колонија, где се образовање изводило на страном језику дошло до закључака да ученици, који су осим саме наставе страног језика и неке или све предмете учили на страном језику, поседују изузетно квалитетно и употребљиво знање страног језика. Извођењем наставе на страном језику ученици добијају могућност да размишљају на страном језику и тиме је њихово знање практичније. Тренутно је у Европу у току процес ширења језичких гимназија у којима се на страном језику учи неки од нејезичких предмета. У Србији се кренуло са експерименталним разредима.
У Републици Србији Гимназија је четворогодишња школа у коју се уписују ученици узраста 14-15 година, по завршетку основне школе. У првом разреду ученик бира смер (општи, друштвено-језички, природно-математички), од чега зависи избор и обим наставних предмета. Седмично, ученик има 30-ак часова, по 45 минута, од чега из једног предмета има око 2-4 часа. Дневно, ученик има до 7 часова у истој смени, јутарњој или поподневној.
Зависно од смера и разреда, предмети могу бити: српски језик и књижевност, први и други страни језик (енглески, немачки, француски, шпански или руски), латински језик, устав и права грађана, социологија, психологија, филозофија, логика, историја, географија, биологија, математика, физика, хемија, рачунарство и информатика, музичка култура, ликовна култура, физичко васпитање.
За сваки од предмета ученик добија оцену током целе године од 1 до 5, док се на крају полугодишта (почетак јануара и јуна) изводи закључна оцена. На крају школске године (почетак јуна) изводи се и закључна оцена предмета и разреда. Ученик прелази у виши разред уколико на крају школске године ни једна од закључних предметних оцена није недовољна (1). Средња вредност, аритметичка средина пролазних оцена 2-5 предмета је оцена успеха ученика.