| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
Системски IUPAC назив | |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
Бајлштајн | 3587171 | ||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
Гмелин Референца | 14910 | ||
KEGG | |||
| |||
Својства | |||
Cl− | |||
Моларна маса | 35,45 g·mol−1 | ||
Конјугована киселина | Хлороводоник | ||
Термохемија | |||
Стандардна моларна
ентропија (S |
153,36 J K−1 mol−1 | ||
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
−167 kJ·mol−1 | ||
Сродна једињења | |||
Други анјони
|
Флуорид | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C , 100 kPa). | |||
Референце инфокутије | |||
Хлорид је анјон (негативно наелектрисани јон) Cl− који настаје прикључивањем електрона атому хлора, или кад се једињење као што је хлороводоник раствори у води или неком другом поларном растварачу. Овај назив такође означава и сваку со која потиче од хлороводоничне киселине. Хлоридне соли као што је натријум хлорид често су веома растворне у води. Хлорид је есенцијални електролит присутан у свим телесним флуидима који је одговоран за одржавање киселинско/базног баланса, трансмитоване нервних импулса и регулацију флуида у и изван ћелија. У органској хемији именом „хлорид“ означавају се и нека органска једињења која садрже у себи хлор а нису соли. На пример, метил хлорид, са стандардним именом хлорометан (погледајте ИУПАЦ књиге) је органско једињење са ковалентном C−Cl везом у којој хлор није анјон.
Најпознатији хлорид је натријум хлорид, познат и као кухињска со. Он је и најраспрострањенији од соли растворених у океанима. Познати хлориди су још: магнезијум хлорид (MgCl2), амонијум хлорид (NH4Cl), калај(II) хлорид (SnCl2), калај(IV) хлорид (SnCl4), хлороводоник (HCl), угљеник тетрахлорид (CCl4), бром хлорид (BrCl).
Хлоридни јон је много већи од атома хлора, 167 и 99 pm. Јон је безбојан и дијамагнетичан. У воденом раствору, он је у већини случајева високо растворљив; међутим, за неке хлоридне соли, као што су сребро хлорид, олово(II) хлорид и жива(I) хлорид, мало су растворљиве у води. У воденом раствору хлорид је везан за протонске крајеве молекула воде.
Морска вода садржи 1,94% хлорида. Неки минерали који садрже хлорид обухватају хлориде натријума (халит или NaCl), калијума (силвит или KCl) и магнезијума (бисхофит), хидратисани MgCl2. Концентрација хлорида у крви назива се серумски хлорид, а ову концентрацију регулишу бубрези. Хлоридни јон је структурна компонента неких протеина, нпр. присутан је у ензиму амилаза.
Хлорид се налази као електролит, може да тече кроз хлоридне канале (укључујући GABAA рецептор), и бива транспортован путем KCC2 и NKCC2 транспортери. Хлорид је обично (мада не увек) у вишој ванћелијског концентрацији, због чега има негативан реверзни потенцијал (око -61 mV на 37 °C у ћелији сисара).
Хлорид је есенцијални електролит, који се уноси и износи из ћелије путем хлоридних канала и игра кључну улогу у одржавању ћелијске хомеостазе и преношењу акционих потенцијала у неуронима. Карактеристичне концентрације хлорида у моделским организмима су: у E. coli и пупећем квасцу 10-200 mM (у зависности од медија), у ћелијама сисара 5-100 мМ и у крвној плазми 100 mM.
Бубрежна реапсорпција хлорида (Cl−) је део бубрежне физиологије, чија главна сврха је да се не изгуби сувише хлорида у урину.
Карактеристика | проксимална тубула | Хенлеова петља | дистална тубула | систем колекторских канала | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
S1 | S2 | S3 | силазни део | уски узлазни део | широки узлазни део | повезујућа тубула | иницијална прикупљачка тубула | кортикални сабирни канали | медуларни сабирни канали | ||
реапсорпција (%) | |||||||||||
реапсорпција (mmol/дан) | |||||||||||
концентрација (mM) | 115 | 135 | |||||||||
електрична погонска сила (mV) | −3 | +3 | +15 | −5 to +5 | −40 | ||||||
хемијска погонска сила (mV) | |||||||||||
електрохемијска погонска сила (mV) | (позитивна) | ||||||||||
апикални транспортни протеини | (пасивно) | ||||||||||
базолатерални транспортни протеини | хлоридни канали | ||||||||||
Друга реапсорпциона својства | |||||||||||
Индустрија хлорних алкалија је знатни потрошач светског енергетског буџета. Овај процес претвара натријум хлорид у хлор и натријум хидроксид, који се користе за прављење многих других материјала и хемикалија. Процес укључује две паралелне реакције:
Други значајни вид примена хлорида је десалинизација, која обухвата енергетски интензивно уклањање хлоридних соли да би се добила вода за пиће. У нафтној индустрији, хлориди су пажљиво надгледани састојак блатовог система. Повећање садржаја хлорида у блатном систему може бити показатељ бушења у формацију слане воде високог притиска. Његово повећање такође може указивати на лош квалитет циљаног песка.
Хлорид је такође користан и поуздан хемијски показатељ фекалне контаминације реке/подземне воде, јер је хлорид нереактивни растворак и свеприсутан је у канализацији и питкој води. Многе компаније које регулишу воду широм света користе хлорид за проверу нивоа загађења река и извора пијаће воде.
Хлоридне солик као што је натријум хлорид се користе за презервацију хране.
Присуство хлорида, нпр. у морској води, значајно погоршава услове дубинске корозије већине метала (укључујући нерђајуће челике, алуминијум, легуре алуминијума и високолегиране материјале) поспешујући формирање и раст рупа аутокаталитичким процесом.
Хлорид може да буде оксидован, али се не може редуковати. Прва оксидација, која се користи у хлор-алкалном процесу, је претварање у гас хлора. Хлор се може даље оксидовати у друге оксиде и оксианјоне, укључујући хипохлорит (ClO−, активни састојак хлорног избељивача), хлор диоксид (ClO2), хлорат (ClO−
3) и перхлорат (ClO−
4).
У погледу својих кисело-базних својстава, хлорид је веома слаба база, што показује негативна pKa вредност хлороводоничне киселине. Хлорид се може протонисати јаким киселинама, као што је сумпорна киселина:
Реакција јонских хлоридних соли са другим солима је размена анјона. Присуство хлорида често се открива формирањем нерастворљивог сребро-хлорида након третирања са јоном сребра:
Концентрација хлорида у тесту може се одредити коришћењем хлоридометра, који детектује јоне сребра након што се сав хлорид у тесту исталожи путем ове реакције.
Хлорисане сребрне електроде се најчешће користе у ex vivo електрофизиологији.
Један од примера је кухињска со, која је натријум хлорид са хемијском формулом NaCl. Она се у води дисоцира на Na+ и Cl− јоне. Соли, као што су калцијум хлорид, магнезијум хлорид, калијум хлорид, имају различите намене у распону од медицинских третмана до стварања цемента.
Калцијум хлорид (CaCl2) је со која се продаје у облику пелета за уклањање влаге из просторија. Калцијум хлорид се такође користи за одржавање неасфалтираних путева и за учвршћивање основа путева за нову изградњу. Поред тога, калцијум хлорид се широко користи као средство за уклањање леда, јер је ефикасан у снижавању тачке топљења када се нанесе на лед.
Примери ковалентно везаних хлорида су фосфор трихлорид, фосфор пентахлорид и тионил хлорид, који су реактивна хлорирајућа средства која су коришћена у лабораторији.
Хлор може да поприми оксидациона стања од −1, +1, +3, +5, или +7. Познато је неколико неутралних хлорних оксида.
Оксидационо стање хлора | −1 | +1 | +3 | +5 | +7 |
---|---|---|---|---|---|
Име | хлорид | хипохлорит | хлорит | хлорат | перхлорат |
Формула | Cl− | ClO− | ClO− 2 |
ClO− 3 |
ClO− 4 |
Структура |