21. јануар — Најмање 14 чланова посада страдало је у пожару који је у Керчком мореузу захватио бродове „Канди” и „Маестро” који су пловили под заставом Танзаније, пошто се на једном од њих догодила експлозија током претакања течног гаса.
23. јануар — Најмање 12 особа погинуло је од бојеве муниције током таласа антивладиних протеста и нереда у Венецуели.
Више од 300 особа је нестало услед пуцања бране на југоистоку Бразила.
26. јануар — Полиција је у суботу увече растерала демонстранте из покрета „Жути прслуци” који су се окупили на Тргу Републике у Паризу, саопштио је телевизијски канал БФМТВ. Демонстранти су се припремали да на тргу изведу акцију „Жута ноћ”.
Грчка полиција испалила је сузавац и користила шок бомбе како би растерали групу демонстраната који су покушали да пробију полицијски кордон испред грчког парламента у Атини.
16. фебруар — Председник САДДоналд Трамп прогласио је ванредно стање како би добио приступ милијардама долара за изградњу зида дуж америчко-мексичке границе.
Председник ВенецуелеНиколас Мадуро је предложио да се усвоји план сталне мобилизације војске ради заштите од могуће инвазије.
Самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо позвао је војску да подржи промене у земљи и дао припадницима оружаних снага на размишљање осам дана.
Антивладин протест у Тирани у организацији опозиционе Демократске партије на самом почетку је прерастао у насиље и обрачун полиције и демонстраната. Председник АлбанијеИљир Мета позвао је представнике опозиције који протестују испред седишта Владе у Тирани и припаднике полиције на уздржаност и смањење тензија.
Више хиљада људи протестовало је данас после подне у Минхену, где се одржава Минхенска безбедносна конференција, на којој учествују лидери многих земаља света, против НАТО-а и залажући се за мир.
Учесницима протеста „Један од пет милиона“ у Београду вечерас је понуђен на потписивање „Споразум са народом“, документ Савеза за Србију, а грађани позвани да потписане примерке убацују у кутије постављене на месту окупљања и испред Дома Народне скупштине.
Више хиљада каталонских сепаратиста окупило се данас на протестном маршу у Барселони тражећи да њихових 12 лидера којима се суди због улоге у неуспелом покушају сецесије 2017. године, буде ослобођено оптужби.
18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.
23. фебруар — Присталице опозиције пробиле су кордон венецуеланске полиције на граничном прелазу на мосту „Сантандер“ и прешле на територију Венецуеле, пренео је канал ВПИ ТВ.
Невладина организација „Кривични форум“ објавила је да су четири човека погинула, а да су 24 особе рањене на граници Венецуеле и Бразила.
У Београду је и вечерас одржан протест на којем су грађани поново позивани да потпишу документ дела опозиције окупљеног око Савеза за Србију, „Споразум с народом“.
У Подгорици је вечерас одржан трећи грађански протест под слоганом „Одупри се 97.000“. Грађани су се на почетку окупили на препуном Тргу независности, на коме, по проценама, може стати између 10 и 12 хиљада људи.
25. фебруар — Наоружана група је напала положај венецуеланске Националне гарде на граници са Колумбијом.
26. фебруар — Дванаест индијских авиона бомбардовало је терористе у делу Кашмира који је под пакистанском контролом. У нападу је у потпуности уништен камп за обуку терористичке организације Џаиш ел Мухамед. Пакистан је на то одговорио подизањем својих војних авиона.
27. фебруар — Две особе су погинуле када се у индијском делу Кашмира срушио индијски хеликоптер Ми-17.
Пакистанска војска тврди да је у среду ујутру оборила два индијска војна авиона која су нарушила ваздушни простор земље у спорном региону Кашмира. Један пилот заробљен.
4. март — У налету торнада који је погодио америчку државу Алабаму, страдало је најмање 23 људи, а више десетина је повређено.
7. март — У Скупштини Републике Косово усвојена платформа о „коначном, инклузивном и правно обавезујућем споразуму за нормализацију односа Београда и Приштине“ предвиђа реципрочно признање унутар постојећих граница и повлачење Резолуције 1244.
Председник СрбијеАлександар Вучић заказао је за наредни дан у 8 сати и 30 минута седницу Савета за националну безбедност и навео да је Приштина срушила преговоре.
Премијер привремених приштинских институција Рамуш Харадинај изјавио је да данашње изгласавање закона и платформе за наставак дијалога са Београдом значи да су границе Косова недодирљиве и да неће бити „трећег нивоа власти“.
8. март — Председник СрбијеАлександар Вучић изјавио је данас да су косовски Албанци усвојеном Платформом показали да никад нису ни желели дијалог и да га ни у будућности неће желети, а да ће одговор Србије бити одлучан, озбиљан и чврст поручио да је главни циљ Албанаца да униште Србију, поручивши им да у томе неће успети.
Председник косовског парламента Кадри Весељи потписао је приштинску платформу и она је постала јавни документ.
16. март — Део демонстраната са протеста „1 од 5 милиона“, предвођених Бошком Обрадовићем, упао је у зграду РТС, нешто касније су им се придружили и други лидери протеста, али их је полиција око два сата касније све извела из зграде.
Најмање 64 особе ухапшене су у најновијим протестима „Жутих прслука“ у Паризу, а приликом сукоба са полицијом. На мети учесника протеста поново су биле луксузне продавнице и банке недалеко од Тријумфалне капије.
17. март — Демонстранти предвођени председником Двери Бошком Обрадовићем улетели су у кордон Жандармерије на углу улица Кнеза Милоша и Српских владара. Полиција употребила сузавац.
21. март — Најмање 71 особа је страдала када је претоварен трајект потонуо у реку Тигар близу ирачког града Мосула.
23. март — Протест „Жутих прслука“ је забрањен у Паризу на Јелисејским пољима и на прилазима тој авенији, саопштила је француска полиција. Француска војска придружила се полицији у Паризу како би помогла са обезбеђивањем града током 19. узастопног протеста „жутих прслука” против владе председника Француске Емануела Макрона.
Стотине хиљада људи који су против изласка Британије из Европске уније прошетали су се данас центром Лондона захтевајући нови референдум, док продубљивање кризе „брегзит“ доводи у опасност премијерски мандат Терезе Меј.
Протест „1 од 5 милиона“ почео је у Београду под паролом „Исто место — исти захтеви“, уз химну Србије и минут ћутања за жртве НАТО бомбардовања 1999. године, а чело колоне у шетњи препуштено је студентима који су били привођени током насилних демонстрација прошлог викенда.
Шести грађански протест „Одупри се — 97.000“ одржан је данас на Тргу независности у Подгорици, где се окупило више хиљада људи.
25. март — Војска Израела је бомбардовала позиције Хамаса у Појасу Газе као одговор на ракетни напад на израелски град Кфар Сава, када је повређено неколико особа. Том приликом је била уништена вишеспратница коју је наводно користила обавештајна служба Хамаса.
26. март — Заменик министра одбране Алжира, начелник штаба народне армије Ахмед Гаид Салах позвао је да се искористи Члан 102 Устава, који предвиђа да у случају дуге и тешке болести председника Абделазиза Бутефлике буде именован председник Парламента за привременог вршиоца дужности шефа државе.
Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду којом је у јуну прошле године на годину дана затвора била осуђена некадашња председница ЈУЛ-а Мира Марковић поводом оптужби да је 2000. године утицала на владину комисију да незаконито додели државни стан дадиљи њеног унука.
28. март — У Тирани је одржан седми протест опозиције, током којег је било покушаја насилног уласка у зграду Парламента у којој се одржавала пленарна седница, а неколико полицајаца је повређено.
Бугарска, Србија и Грчка су на састанку у Букурешту донеле одлуку да потпишу у јуну уговор за заједничку компанију која ће градити гасни интерконектор „балкански ток“, изјавио је премијер Бугарске Бојко Борисов.
30. март — Зузана Чапутова победила је у другом кругу председничких избора у Словачкој, поставши тако првом женом на функцији председника у тој земљи.
1. април — Председник Европске комисијеЖан Клод Јункер изјавио је да је време да британски парламент каже шта жели од „брегзита“ и навео да је лакше протумачити митску сфингу од британских посланика.
4. април — Око 40 војника Кфора, међу којима су били и припадници албанске војске, прошетало је данас главном улицом Северне Косовске Митровице, што је изазвало видно узнемирење грађана тог дела Косова и Метохије, у којем већином живе Срби.
Командант Либијске националне армије маршал Халифа Хафтар наредио је својим снагама да започну офанзиву на Триполи за „ослобађања од терориста“.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је поводом саопштења амбасаде Велике Британије у коме је саветовала своје грађане да не путују на север Косова због криминала, да и он упозорава грађане Србије да не путују у ту земљу због велике политичке нестабилности и јер је тамо тренутно велики политички хаос.
Доњи дом Парламента Велике Британије усвојио је нацрт закона који гарантује да земља не може да напусти ЕУ без споразума о изласку.
Најмање 62 особе су настрадале, а 86.000 људи је пребачено у склоништа због поплава које су погодиле Иран.
6. април — У близини Триполија избили су сукоби између провладиних и побуњеничких снага са истока Либије, које предводи командант Калифа Хафтар.
10. април — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.
11. април — Војска Судана извела државни удар и ухапсила председника државе Омара ел Башира. Министар одбране Судана, потпредседник Ауф бин Авад, изјавио је да су распуштени сви органи председничке канцеларије, парламента те земље и локалних власти. Министар одбране и потпредседник Судана Авад бин Ауф синоћ је поднео заклетву у својству шефа прелазног Војног савета земље.
12. април — Шеф прелазног Војног савета Судана Авад бин Ауф саопштио је, нешто више од 24 сата од ступања на ту дужност, да подноси оставку и да је за новог руководиоца тог тела именован начелник Генералштаба копнене војске Судана Абделфатах ел Бурхан.
Радикални покрет „Талибан“ је објавио о почетку „пролећне офанзиве“ у Авганистану, упркос мировним преговорима са САД.
15. април — Русија и НАТО су у потпуности прекинули сарадњу на цивилној и војној линији, рекао је у интервјуу за Спутњик заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко.
Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.
19. април — На скупу у Београду је у оквиру кампање „Будућност Србије“ окупило се између 140.000 и 150.000 људи.
Стотине хиљада демонстраната је поново изашло на улице Алжира, захтевајући промену власти и државног система.
20. април — На протестима „Жутих прслука“ у Паризу је ухапшено 126 особа, а полиција се са демонстрантима који су подметали и мале пожаре, обрачунала бацивши сузавац.
На Косово је из Сирије враћено 110 особа, међу којима има и џихадиста који су отишли да се боре у тој земљи, саопштиле су привремене институције у Приштини.
У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.
Велики број припадника косовске полиције распоређен је у центру за азил и око њега у селу Врани До, где је смештено 110 особа које су враћене из Сирије на Косово.
25. април — Председник СрбијеАлександар Вучић састао се с кинеским председником Си Ђинпингом у дводневној посети Пекингу. Након састанка, у присуству Вучића и Сија, потписано је више билатералних споразума којима треба да се поспеши сарадња двеју земаља.
Бивши потпредседник САД и дугогодишњи сенатор Џо Бајден и званично је објавио да ће се упустити у „трку“ за председника САД.
Албанска опозиција одржала је протесте током којих је на сат времена блокирала неколико националних путева, захтевајући оставку Владе премијера Едија Раме, коју оптужује за корупцију и везе са организованим криминалом.
29. април — Самит о Западном Балкану одржан је у Берлину и после пет сати након што су се лидери - учесници састали иза затворених врата у седишту немачке канцеларке Ангеле Меркел у Берлину.
Први пут за пет година објављен је видео-снимак лидера терористичке групе ДАЕШ, Ебу Бекра ел Багдадија, преноси агенција Ројтерс позивајући се на мрежне ресурсе екстремиста.
30. април — У Венецуели је извршен покушај државног удара, али Оружане снаге Венецуеле остају верне влади председника Николаса Мадура.
Сиријска арапска војска (САА) започела је дуго очекивану офанзиву у јужном Идлибу.
Мај
1. мај — Током демонстрација у Паризу, које су прерасле у нереде, ухапшено је 35 особа. Касније су учесници протеста почели да бацају флаше и камење на полицију, док је полиција одговорила пендрецима, сузавцем и димним бомбама. У нередима у Паризу повређена дописница РИА Новости Викторија Иванова.
Стално представништво Русије у ОЕБС-у затражило је од представника те организације за слободу медија Арлема Дезира да реагује на инцидент у вези са дописницом агенције РИА Новости у Паризу Викторијом Ивановом.
Више милиона Кубанаца изашло је на улице поводом Међународног празника рада, али и да протестује против нових санкција САД и америчких покушаја да свргну власти у Венецуели, блиске званичној Хавани.
3. мај — Припадници РОСУ употребили су палице и сузавац против мештана општине Штрпце, који су покушали да зауставе багер за изградњу мини-хидроелектране, када је кренуо ка месту Обереке. Двадесеторо људи је повређено.
Либијска национална армија под командом Калифе Хафтара успоставила је контролу у четири региона на југу Триполија, изјавио је представник 73. пешадијске бригаде генерал Мунзер Хартуш.
5. мај — Приликом принудног слетања авиона „Аерофлота“ ССЈ-100 на московски аеродром „Шереметјево“, погинуло је 13 особа, од чега двоје деце, саопштио је Истражни комитет Русије.
6. мај — Приватни извршитељи уз асистенцију полиције упали су у редакцију магазина "Таблоид" и том приликом су заплењене и изнете све покретне ствари у власништву листа.
Интелектуалци Француске покренули су петицију којом ће покушати да натерају Владу те земље да преиспита одлуку из 2008. године о признању „марионетске државе Косово“.
11. мај — Албанска полиција испалила је сузавац током антивладиних протеста у Тирани, када је група демонстраната пробила полицијски кордон и кренула ка згради владе.
12. мај — Први председник Северне МакедонијеСтево Пендаровски, који је данас и званично ступио на дужност, поручио је да ће бити председник свих грађана – и оних који нису гласали за њега, као и оних политички неопредељених.
Неколико великих експлозија догодило се јутрос у луци Фјуџејра у Уједињеним Арапским Емиратима. У пожару је запаљено најмање седам саудијских танкера.
13. мај — Министар енергетике Саудијске Арабије Халид ел Фалих рекао је данас да су два саудијска нафтна танкера у недељу претрпела „саботажни напад“ на обали Фуџејре, која припада Уједињеним Арапским Емиратима, чиме је доведена у питање безбедност снабдевања светске нафте.
Мароканске власти су саопштиле данас да су спречиле бродове, у којима се налазило 117 подсахарских миграната, да пређу у Европу и ухапсиле су 40 особа које су покушале да пређу ограду у шпанској северноафричкој енклави Мелиљи.
Демонстранти су вечерас на антивладиним демонстрацијама у Тирани бацали Молотовљеве коктеле и петарде на полицију која је стајала испред зграде владе, а све се догађало само неколико сати након што су званичници САД и Европске уније затражили од обе стране уздржаност.
15. мај — Америчка Амбасада у Ираку саопштила је данас да је од Стејт департмента добила наређење да све особље које није неопходно одмах напусти ту земљу због ескалације тензија са Ираном.
Европска комисија неће бити у могућности да заустави изградњу гасовода „Северни ток 2“ упркос новој директиви која је недавно усвојена, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел.
Вулкан Попокатепетл у Мексику еруптирао је данас, а очекује се да ће ужарени пепео угрозити најмање 20 насеља, јавили су локални медији.
На седници Владе Србије усвојен је Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нов празник — Дан Ћирила и Методија.
СобрањеСеверне Македоније данас је на седници усвојило три закона који су били враћени парламенту зато што је бивши председник Ђорђе Иванов одбијао да потпише указе о ступању на снагу због новог имена земље у заглављу тих закона.
17. мај — Одбор за Косово и Метохију и Одбор за одбрану и унутрашње послове одбацили су резолуцију приштинских власти о осуди наводног геноцида који је Србија починила током последњих сукоба на КиМ.
Турска је саопштила да су сиријске владине снаге прекршиле споразум о прекиду ватре постигнут са Русијом, поводом сиријског града Идлиба.
18. мај — Аустријски вицеканцелар и лидер десничарске Слободарске партијеХајнц-Кристијан Штрахе поднео је оставку на политичке функције због видео-снимака који су се преко немачких медија појавили синоћ, а на којима се види како наводној нећаки једног руског милијардера нуди државне послове у замену за финансијску подршку његове странке у јулу2017. године.
Аустријски канцелар Себастијан Курц изјавио је да је неопходно што пре одржати изборе у тој земљи после афере око Хајнца Кристијана Штрахеа.
Председник Србије Александар Вучић у Владичином Хану, код моста Врла, који је осветљен у бојама српске заставе, уз ватромет свечано отворио последњу деоницу ауто-пута на јужном краку Коридора 10 кроз 'у дужини од 26,3 km у Грделичкој клисури.
19. мај — На изборима за градоначелнике у четири српске општине на северу Косова победили су кандидати Српске листе, освојивши већину гласова.
У више градова Србије у поподневним сатима почела је да пада јака киша, праћена градом величине лешника. У Београду је невреме почело око 19 сати и 40 минута, уз јаку кишу, ветар и град.
Министар инфраструктуре и саобраћаја Норберт Хофер именован је на седници Председништва Слободарске партије Аустрије (ФПО) за новог лидера странке.
20. мај — Новоизабрани председник Украјине Владимир Зеленски је на свечаном заседању положио заклетву украјинском народу, након чега је председник Уставног суда прогласио његово ступање на дужност шефа државе.
Председник Украјине Владимир Зеленски објавио је да распушта скупштину и расписује ванредне парламентарне изборе.
21. мај — Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је указ о превременом распуштању Скупштине Украјине и заказао ванредне парламентарне изборе за 21. јул.
23. мај — Индијска народна партија (БЈП) премијера Нарендре Модија победила је на општим изборима.
27. мај — Председник Србије Александар Вучић изјавио је да „замрзнут конфликт“ између Београда и Приштине не може да постоји као трајно решење, јер га Албанци неће. Он је изјавио да ће Београд покушати да пронађе неко решење и указао да ћемо ако не пристанемо на компромис, све изгубити. Уколико компромиса буде, грађани ће се изјаснити на референдуму.
Аустријски парламент изгласао је данас неповерење прелазној влади канцелара Себастијана Курца гласовима посланика Социјалдемократске партије Аустрије (СПО), која је поднела захтев за гласање о неповерењу, као и доскорашњег коалиционог партнера Слободарске партије (ФПО).
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да „замрзнут конфликт“ између Београда и Приштине не може да постоји као трајно решење, јер га Албанци неће. Он је изјавио да ће Београд покушати да пронађе неко решење и указао да ћемо ако не пристанемо на компромис, све изгубити. Уколико компромиса буде, грађани ће се изјаснити на референдуму.
28. мај — Јединице РОСУ упале су на територију све четири српске општине на северу Косова и Метохије. Ухапшено је 28 особа, од тога 19 полицајаца и девет цивила. Две особе су повређене. Председник Србије Александар Вучић је поручио да ће, уколико дође до напада, народ бити заштићен. Војска Србије је у стању пуне борбене готовости.
3. јун — Пет особа је евакуисано због поплава током ноћи у околини Краљева и Чачка док је један аутобус са 15 особа, који се због обилних падавина заглавио на путу Краљево-Крагујевац извучен.
8. јун — Влада Молдавије на челу с новом премијерком Мајом Санду положила је заклетву након заседања молдавског парламента.
Уставни суд Молдавије прогласио је незаконитим указе председника Игора Додона о именовању Маје Санду за премијера и формирању Владе.
Парламент Молдавије усвојио је декларацију о „Окупираној држави“, у којем се наводи да је у тој земљи широко распрострањена корупција, а да су олигарси добили тоталну контролу над судовима. Молдавски посланици су навели да су забринути због нарушавања људских права и слобода.
9. јун — Према прелиминарним резултатима председничких избора у Казахстану, највећи број гласова добио је актуелни лидер земље Касим Жомарт Токајев.
14. јун — Америчка војска саопштила је да је упутила разарач "Мејсон" на место напада на два нафтна танкера у Оманском заливу, надомак обале Ирана. САД су оптужиле Техеран за напад и објавиле видео-снимак за који тврде да показује како иранска гарда уклања неексплодирану мину са танкера.
15. јун — Тројчиндански сабор под мотом „Одбранимо светиње“ одржан је испред Саборног храма Христовог Васкресења у Подгорици. Како наводе локални медији, Сабор је био један од најмасовнијих скупова у историји Црне Горе. Сабор је био реакција на Нацрт закона Владе Црне Горе о слободи вероисповести и уверења, којим се, ако буде усвојен, доводе у питање достојанство и имовина Српске православне цркве у Црној Гори.
16. јун — Гари Вудланд је победио на Отвореном првенству САД у голфу на Пебл Бичу.
23. јун — Београд и друге градове у Србији у поподневним часовима захватило је јако невреме. Снимци који су се појавили на друштвеним мрежама приказују надреалне сцене. На раскрсници у Цвијићевој улици из асфалта је у једном тренутку шикнуо гејзир. У појединим деловима Београда пало је данас по подне око 60 литара кише за само сат и по, речено је Танјугу у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ).
У селима у околини Горњег Милановца и Чачка пада град величине ораха, а пљускови са грмљавином и градом почели су нешто пре 16 сати.
Кандидат опозиционе Републиканске народне партије Екрем Имамоглу победио је на изборима за градоначелника Истанбула.
24. јун — Венецијанска комисија (ВК) препоручила је Црној Гори да у Нацрту закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница јасно напомене да промена у власништву над верском имовином Српске православне цркве неће аутоматски утицати на већ постојеће право на коришћење такве имовине.
10. јул — Лобања пронађена у грчкој пећини Апидима 1978. године датирана је на старост од 215.000 година, што је чини најранијим остатком Хомо сапиенса који је живео ван Африке.
11. јул — Најмање седам особа је погинуло, а више од 100 повређено у снажном невремену које је погодило грчко полуострво Халкидики.
12. јул — Лобања пронађена у грчкој пећини Апидима 1978. године датирана је на старост од 215.000 година, што је чини најранијим остатком Хомо сапиенса који је живео ван Африке.
13. јул — Спектр-РГ (руско-немачки високоенергетски свемирски телескоп) лансиран је у орбиту с космодрома Бајконур.
Протестанти захтевају да гувернер ПорторикаРикардо Росејо поднесе оставку након „Телеграмгејт” скандала његовог кабинета са порукама на друштвених мрежама.
9. август — Кинески технолошки џин Хуавеј је званично представио свој оперативни систем HarmonyOS, којим би требало да замени Андроид на својим уређајима. Софтвер ће у Кини бити познат као Хонгменг.
10. август — Руска државна корпорација Роскосмос патентирала је сателит који се самоуништава по завршетку мисије или услед непредвиђеног квара.
Пет стручњака Руске нуклеарне корпорације Росатом је погинуло, а три особе су повређене у експлозијама током испитивања током испитивања техничких способности за ракетни мотор у региону Архангељска.
Мађарски десничари из покрета "Наша земља" блокирали су улаз у пунионицу Кока-коле недалеко од Будимпеште, протестујући због реклама те компаније које приказују истополне бракове. Кока-кола је навела да ће променити маркетиншку компанију која је смислила ту кампању.
Стручњаци са универзитета у Базелу успели су да натерају ћелије рака дојке да се претворе у сало и тиме постану потпуно безопасне.
13. август — На археолошком локалитету код Виткова пронађена је још једна монументална фигурина Жупска Венера која је по димензијама можда и највећа, за коју се процењује да је стара скоро 6.000 година.
Земље Квинте позвале су Приштину и Београд да што пре обнове дијалог и истакле да Приштина мора да укине таксе, а Београд да обустави кампању за повлачење признања независности Косова.
У Црној Гори је данас ступио на снагу Закон о ограничавању употребе дуванских производа, па је тако забрањено пушење у затвореном простору, а ко буде прекршио одредбе закона ризикује да плати казну и до 20.000 евра.
Након два дана поремећаја због антивладиних протеста на терминалу за доласке, обележеним насиљем, на аеродрому у Хонгконгу поново је успостављен саобраћај.
Јако невреме погодило је Босну и Херцеговину. Бањалуку је погодило невреме праћено јаким пљусковима, грмљавином и градом. У Горажду су се у две градске улице излиле површинска вода и канализација. Сарајево је захватило невреме праћено пљусковима и грмљавином. Грађани су пријавили краткотрајни нестанак струје у Хаџићима и на Илиџи. Један авион је преусмерен у Београд, а други у Загреб.
Јапански научници открили метод којом се приликом вештачке оплодње може одредити пол.
Швајцарски научници створили су робота који може да се научи много чему - ходању, вожњи ролера, па чак и клизању.
Инстаграм је најавио увођење опције која ће корисницима омогућити да означе садржај за који сматрају да је лажан и тако га учине невидљивим за друге кориснике.
Министар одбране СрбијеАлександар Вулин упутио је телеграм саучешћа министарки одбране Шпаније Маргарити Роблес поводом трагичне погибије пилота војног авиона.
28. август — На уласку на ауто-пут Милош Велики код Обреновца, група хулигана уз барикаде, упаљене бакље и бејзбол палице напала је аутомобиле, разбијала стакла и покушавала да се физички обрачуна са возачима.
10./11./12. септембар — Председник ЧешкеМилош Земан је у посети Србији. Навео је да ратни злочинци не би требало да владају неком европском земљом. Каже да ће у октобру причати о повлачењу признања независности Косова. Рекао је да Србе воли а Косово не воли.
25. септембар — Земљотрес јачине 4,4 чији је епицентар 1 km удаљен од Драча погодио је Албанију, Северну Македонију, Србију, Црну Гору, Бугарску, Босну и Херцеговину, Хрватску, Грчку, Италију и Косово.
У Пекингу отворен међународни аеродром Дасјинг који је са површином од 47 km² и капацитетом од 45 милиона путника годишње највећи аеродром на свету.
28. септембар — Најмање 59 особа погинуло је у поплавама које су, после обилних падавина, погодиле север Индије.
12. октобар — Елиуд Кипчоге постао је први на свету који је претрчао маратон за мање од два часа.
15. октобар — У сукобима демонстраната и полиције у Каталонији повређено је најмање 170 људи.
16. октобар — Око 5 сати и 50 минута дошло је до упада више од 25 оклопних возила и џипова РОСУ и око 100 припадника те специјалне јединице на север КиМ.
Сиријска армија је после шест година ушла у град Раку и Кобани (Ајн ел Араб) на граници са Турском који је раније био под контролом Курда.
Трећег дана протеста због пресуде деветорици каталонских сепаратиста, демонстранти из више градова тог региона данас су кренули у протестни марш са намером да до петка стигну у Барселону. У сукобима је повређена 131 особа, укључујући полицајце и демонстранте.
18. октобар — Маскирани демонстранти сукобили су се с полицијом у центру Барселоне петог дана протеста због изрицања затворских казни каталонским сепаратистичким вођама. Шпанско Министарство унутрашњих послова саопштило је данас да је одобрило слање полицијског појачања на периферију Барселоне, након пет дана протеста због изрицања затворских казни каталонским сепаратистима.
21. октобар — Снажан торнадо погодио је америчку савезну државу Тексас оставивши око 65.000 људи без електричне енергије.
Три војника су погинула, а три повређена у несрећи током обуке у војној бази Форт Стјуарт у америчкој савезној држави Џорџији.
Земљотрес јачине 6,4 степени по Рихтеру, погодио је пацифичку острвску државу Вануату.
22. октобар — Руски и турски председници Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган су током шесточасовног састанка у Сочију постигли споразум, а на крају сусрета потписан је меморандум који се састоји из више ставки о ситуацији на Северу Сирије.
Руска војна полиција је на подручју сиријског града Аин ел Араба (курдско име Кобани) распоредила снаге на висоравни која се налази два километра од територије Турске.
25. октобар — Премијерка Ана Брнабић потписала је у Москви ’’Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске уније (ЕАЕУ)’’, којим се проширује листа српских производа који могу да се извезу на територију ЕАЕУ без царине и повећавају се квоте за извоз робе за које важе ограничења.
28. октобар — Пожар који је избио у Бугарској се проширио на Стару планину надомак Миџора те ватрогасци и мештани старопланинских села покушавају да угасе ватрену стихију.
1. новембар — Најмање 53 војника и један цивил убијени су у нападу екстремиста на једну војну локацију на северу Малија.
5. новембар — Турске власти су ухапсиле старију сестру лидера терористичке групе ИСИЛ-а Ебу Бекра ел Багдадија заједно са породицом, јављају западне агенције, позивајући се на неименоване турске званичнике.
Дивизион ПВО С-400 и противавионска ракетно-артиљеријска батерија „Панцир-С“ вратили су се из Србије у Русију, након заједничких војних вежби „Словенски штит 2019“, наводи се у саопштењу Министарства одбране Русије.
Испред РТС-а је по завршетку интервјуа Александра Вучића дошло синоћ до инцидента када су двојица мушкараца покушала „мерцедесом“ да пробију председниково обезбеђење, након чега су ухапшени.
6. новембар — Иран је почео са обогаћивањем уранијума на нуклеарном објекту у Форду, саопштила је Организација за атомску енергију Ирана.
7. новембар — Земљотрес јачине 2,4 степена Рихтерове скале погодио је регион Лепосавића.
Француски председник Емануел Макрон оценио је у интервјуу за британски „Економист“ да је НАТО на самрти, а да се Европа налази на ивици понора.
КанцеларкаНемачкеАнгела Меркел се не слаже са оценом француског председника Емануела Макрона да се НАТО налази „у коми“.
Француски председник Емануел Макрон оценио је да је Босна и Херцеговина „темпирана бомба која куца тик уз Хрватску“.
8. новембар — Због изјаве француског председника Емануела Макрона да је БиХ „темпирана бомба која куца тик уз Хрватску“ кабинет председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића позваће сутра на разговор амбасадора Француске у БиХ Гиома Русона.
На југозападу Ирана је оборена страна беспилотна летелица, саопштио је Голамреза Шариати, гувернер иранске провинције Хузестан.
Управа за заштиту права потрошача и конкуренцију Пољске (УОКИК) казнила је једну од највећих европских енергетских компанија, француску компанију „Анжи“ са 40,3 милиона евра због „упорног и неоснованог“ одбијања да достави неопходна документа о учешћу компаније у пројекту изградње „Северног тока 2“.
Александријска православна црква унела је расколника Епифанија Думенка у диптих као поглавара православне цркве Украјине, изјавио је патријарх александријски и целе Африке Теодор Други.
10. новембар — Председник БоливијеЕво Моралес је након двонедељних протеста широм земље поднео оставку због нерегуларности на изборима.
25. новембар — У пљачки историјског музеја Зелени трезор у Дрездену украдена је колекција накита чија вредност је процењена на више од милијарду евра.
26. новембар — Најмање 32 особе је погинуло и 658 повређено у снажном земљотресу у Албанији јачине 6,4 степени по Рихтеровој скали на дубини од 20 км у близини Драча, 12 км југозападно од Мамураса. Поред тог, још неколико земљотреса је погодило Албанију током дана.
Босну и Херцеговину погодио је земљотрес магнитуде 5,4 степена по Рихтеровој скали, епицентар је био на подручју Херцеговине, 11 км од Невесиња.
1. децембар — Најмање 14 особа убијено је током напада у цркви у источном делу Буркине Фасо.
4. децембар — Једна особа је страдала, а тринаесторо је повређено у великом пожару који је избио у згради универзитетског комплекса у Одеси.
5. децембар — Око пола милиона француских радника маршира данас у више градова Француске, међу којима је и Париз, незадовољни најављеном реформом пензионог система. Синдикати који се противе програму председника Емануела Макрона предвиђају највеће демонстрације у последњих 25 година.
8. децембар — Више од 100.000 демонстраната окупило се у центру Хонгконга. Власти су одобриле одржавање скупа који је организован поводом Дана људских права.
12. децембар — Конзервативна партија британског премијера Бориса Џонсона остварила је убедљиву победу на изборима, а најновије процене показују да је засигурно обезбедила већину у парламенту, чиме је отворен пут за спровођење „Брегзита“.
18. децембар — Церемонијом код сурчинске петље свечано је отворена деоница аутопута Милош Велики од Сурчина до Обреновца дужине 17,6 km. Пут је, након трогодишњих радова и три месеца пре рока, отворен у присуству државног врха и званица.
26./27. децембар — У Скупштини Црне горе дошло је до инцидента током седнице на којој се гласало о Предлогу закона о слободи вероисповести након ког је свих 17 посланика опозиционог црногорског Демократског фронта (ДФ) ухапшени су ноћас, након инцидента у Скупштини Црне Горе. Посланик ДФ-а Милан Кнежевић је повређен.
Након одвођење посланика ДФ-а из скупштинске сале у подгорички Центар безбедности, грађани су почели да се окупљају испред те институције.
На мосту на Ђурђевића Тари полиција је ноћас, у току протеста против доношења Закона о слободи вероисповести, брутално претукла преосвећеног епископа диоклијског владику Методија.
27. децембар — У Скупштини Србије дошло је до инцидента након што су посланици ДвериБошко Обрадовић и Иван Костић ушли на седницу како би изразили незадовољство што српске власти нису реаговале на усвајање Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.
Хиљаде људи окупило се на протесту испред амбасаде Црне Горе у Београду у Кнез Михаиловој улици. Протест је организовао Студентски клуб Правног факултета.
Око стотину грађана окупило се вечерас око 18.00 часова испред Храма Светог Василија у Никшићу, у знак протеста због синоћњег усвајања Закона о слободи вероисповести у парламенту, а убрзо је дошло до сукоба грађана и полиције.
Због дешавања након усвајања Закона о слободи вероисповести, службеник Центра безбедности Никшић Милоје Шћепановић након 30 година стажа вечерас је дао отказ, јер није хтео да учествује у акцији полиције против грађана.
Група од око двеста грађана, који су се вечерас окупили испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици, кренула је ка центру главног града.
Владика Методије задржан је на ВМА након што је брутално претучен синоћ на протесту против доношења Закона о слободи вероисповести, на мосту на Ђурђевића Тари у Подгорици.
Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је спорни Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница.
Дописница телевизијског канала РТ из Париза Шарлот Дубенски повређена је током извештавања са протеста „жутих прслука“ у француској престоници.
Најмање 90 особа погинуло је рано јутрос у експлозији аутомобила-бомбе у Могадишу, главном граду Сомалије, изјавио је члан сомалијског парламента Абдиризак Мухамед.
Српски боксер Вељко Ражнатовић нокаутирао је Мађара Андраша Чомора у другој рунди меча у бањалучком Борику у склопу спектакла под називом Petko’s Fight Night.
29. децембар — Дванаестогодишња Моника Каримановић из Сувог Дола код Ниша пронађена је десет дана од нестанка.
Црногорска полиција саопштила је да су грађани каменовали полицију на протестима у Подгорици, а полиција је употребила сузавац.
У Тивту је у току протестна шетња грађана и припадника Митрополије црногорско-приморске, који на тај начин изражавају негодовање због усвајања Закона о слободи вероисповести.
Верници Црногорско-приморске митрополије блокирали су магистрални пут Плужине-Никшић због усвајања Закона о слободи вероисповести.
Демонстранти у Никшићу који протестују због доношења Закона о слободи вероисповести били су окупљени код родне куће Мила Ђукановића.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одликовао је Милоја Шћепановића, полицајца који је напустио службу након 30 година стажа, Орденом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.