Primarna cilijarna diskinezija

Primarna cilijarna diskinezija
SinonimiImmotile ciliary syndrome ili Kartagener syndrome
Normalne cilije (A) i cilije kod Kartagenerovog sindroma (B)
Specijalnostigenetika pneumologija

Primarna cilijarna diskinezija ili Kartagenerov sindrom (akronim PCD) je retka nasledna bolest koja se nasleđuje na autozomno recesivan način ili je nasleđivanje vezano za hromozom X. Bolest predominantno utiče na funkcionisanje pluća, reproduktivnih organa i lateralnost unutrašnjih organa. Kada pacijent ima situs inversus, bronhiektazije i hronični sinusitis smatra se da boluje od Kartagenerov sindroma (podgrupi primarne cilijarne diskinezije). Bolest nastaje zbog poremećaja funkcionisanja treplji na sluzokoži čija je funkcija u izbacivanju sekreta, pa boluju od čestih respiratornih infekcija, zapaljenja sinusa, infertiliteta (neplodnost)...

Velika raznolikost kliničke slike kod bolesnika sa primarnom cilijarnom diskinezijom često odlaže postavljanje tačne dijagnoze ove bolesti, a nije retkost i da lekari bolesnike sa drugim bolestima pluća okarakterišu kao oboleleo od PCD.

Čišćenje sluzi i drugih čestica iz disajnih puteva određuju tri bitna faktora: mukocilijarna aktivnost, kašalj i alveolarno čišćenje. Bolest se karakteriše hroničnom upalom gornjih i donjih disajnih puteva, neplodnošću muškaraca, a u 50% obolelih pojavljuje se situs viscerum inversus — Kartagenerov sindrom.

Nazivi i njihovo značenje

Kartagenerov sindrom (1933) — Sindrom nepokretnih cilija (1976) — Primarna cilijarna diskinezija

Konačni naziv primarna cilijarna diskinezija umesto naziva sindrom nepokretnih cilija bolest je dobila nakon dodatnih istraživanja koja su potom usledila. Novim terminom se želelo ukazati na to da ne samo cilijarna nepokretljivost, već i cilijarna diskinezija (poremećen obrazac kretanja), i cilijarna aplazija (odsustvo cilija) dovode do primarne cilijarna diskinezije Termin „primarna“ je usvojen da bi se napravila razlika između nasledne genetičke bolesti (primarna cilijarna diskinezija) i sekundarne cilijarne diskinezije koja nastaje usled procesa infekcije i inflamacije. Sekundrana cilijarna diskinezija je reverzibilan poremećaj, zab razliku od PCD jer se nakon izlečenja vraća prvobitan broj cilija i njihova funkcionalnost.

Istorija

Pojedinačan slučaj primarne cilijarne diskinezije, kod dvadesetjednogodišnjeg pacijenta muškog pola sa situs inversus-om, bronhiektazijama i znacima sino-nazalne bolesti prvi je opisao Alfons Karlovich Ziewert 1903. godine.. Trideset godina kasnije, tačnije 1933. godine, poljski lekar, Manes Kartegener opisao je bolest kod pacijente sa trijadom simptoma koji obuhvataju situs inversus, bronhiektazije i hroničnu mukoznu nazalnu bolest sa nazalnim polipima. Ovaj do tada nepoznati entitet po njemu je nazvan je Kartagenerov sindrom.

Nemački biolog, Bjorn Afzelius je 1976. godine, kod četiri pacijenta, potvrdio elektronskom mikroskopijom da se kod pacijenata sa Kartagenerovim sindromom cilije ne kreću i utvrdio da su glavne karakteristike primarne cilijarne diskinezije ultrastrukturni poremećaji motornih cilija koji dovode do njihove nepokretljivosti. Bolest je tada preimenovana u sindrom nepokretnih cilija.

Kasnijim istraživanjima koja su obuhvatila merenje stepena mukocilijarnog transporta u donjim disajnim putevima i proučavanje ultrastrukture repa spermatozoida i/ili respiratornih cilija, elektronskom mikroskopijom, utvrđeno je da cilije ovih pacijenata nisu imale dineinske ručice. Ovi rezultati su podržali hipotezu da će kongenitalne alteracije cilija dovesti do hroničnih infekcija respiratornog trakta i do sindroma nepokretnih cilija.

Dodatna istraživanja koja su potom usledila, dovela su do zamene termina Kartagenerov sindrom, terminom primarna cilijarna diskinezija.

Pregled normalne i abnormalne cilijarne ultrastrukture

Epitelna obloga velikih disajnih puteva i susednih struktura, uključujući paranazalne sinuse, srednje uvo i unutrašnji deo nosa, sastoji se od cilijanog pseudostratifikovanog stubičastog epitela. Cilizirane ćelije nalaze se takođe u ependimalnoj sluznici mozga i jajovoda. Pored toga, spermatozoidi (rep spermatozoida) imaju strukturu jezgre koja je identična cilijama.

Svaka zrela cilijarna ćelija ima do 200 cilija. Svaki cilijum ima niz uzdužnih mikrotubula koje su raspoređene u obliku 9 dupleta, koji se formiraju u spoljnjem krugu oko centralnog para. Glavni strukturni protein ovih dupleta je tubulin. Mikrotubule su usidrene bazalnim telom u apikalnoj citoplazmi ćelije. Radijalni žbice povezuju spoljne mikrotubularne duplje sa središnjim omotačem proteina oko centralnih tubula.

Presek cilija otkriva unutrašnje i spoljašnjost dineina, koji su pričvršćene na A podjedinicu svakog dubleta mikrotubula. Unutrašnje krak dineina je duži i formira kuku, dok je spoljni krak dinein kraći i ravan. Dineinu, vrsta ATP-aze, obezbeđuje energiju za klizanje po mikrotubulim i uzdužni pomak susednih mikrotubularnih dubleta, što rezultuje savijanjem cilija. Proteinski neksin povezuje spoljne mikrotubularne dublete, stvarajući obodnu mrežu sličnu kaišu. Pošto neksinske veze održavaju aksonemalne odnose, bazalna tela učvršćuju mikrotubule, a klizanje spoljnih mikrotubula rezultira savijanjem cilija.

Cilijarni pokret uključuje 2 faze:

  • efektivnu fazu udara koja pomiče cilije put napred,
  • fazu oporavka tokom koje se cilija savija unazad i potom vraća u početni položaj za fazu udara.

Sluznica koja se nalazi na respiratornom epitelu ima unutrašnji serozni sloj koji se naziva sol faza, u kojem se cilija oporavlja od aktivnog ritma, i spoljni, viskozniji sloj, gel faza. Vrhovi cilija stupaju u kontakt sa slojem gela tokom faze udara da bi se potom potisnule izlučevine prema napred, pri čemu cilija gubi kontakt sa želatinoznim slojem sluzi tokom faze oporavka.

Normalna frekvencija pomeranja cilija je 1.000-1.500 treptaja u minuti. Učestalost je sporija u perifernim delovima disajnih puetva (npr bronhiolama) u poređenju sa većim disajnim putevima (npr traheji ). Cilijarni pokretljivost se održava u istoj ravnini duž cele dužine disajnih puteva i rezultuje brzinom mukocilijarnog transporta od 20 do 30 mm/min.

Abnormalnosti u cilijarnoj komponenti uzrokuju i abnormalne cilijarne pokrete, što rezultuje oštećenim mukocilijarnim klirensom, a manifestuje se kao ponavljajuće i trajne sinopulmonalne infekcije, između ostalih problema.

Abnormalnosti motornih i senzornih cilija, osim u primarnoj cilijarnoj diskineziji, javljaju se u najmanje petnaestak različitih poremećaja poznate etiologije i u preko 120 poremećaja nepoznate etiologije. Među ovim poremećajima najznačajni su:

  • Bardet-Biedl-ov sindrom,
  • Mekel-Gruber-ov sindrom,
  • Joubert-ov sindrom,
  • Jeune-ov sindrom,
  • Senior-Loken-ov sindrom,
  • Usher-ov sindrom,
  • Oralnofacialni-digitalni sindrom
  • Alstrom-ov sindrom,
  • Policistična bolest bubrega,
  • Nefronoptisa,
  • Hirschsprung-ova bolest,
  • Holangiopatije,
  • Retinitis pigmentoza,
  • Kancer.

Kako su motorne cilije prisutne celom dužinom respiratornog sistema, svaki strukturni ili funkcionalni gubitak njihovog integriteta može dovesti do:

  • Narušavanja urođenog imunskog sistema, koji je povezan sa poremećenim mukocilijarnim klirensom
  • Situs inversus kod oko 50% pacijenata, ili druge nepravilnosti položaja unutrašnjih organa.
  • Smanjenja plodnosti kod žena jer jajne ćelije ne mogu da stignu do materice, ili se jajna ćelija pozicionira van materice usled nepravilnog kretanja motornih cilija u Falopijevim tubama kod žena.
  • Smanjenja plodnosti kod muškaraca usled nepravilnog funkcionisanja repa spermatozoida.

Epidemiologija

Incidencija PCD približno je 1:15.000 živorođene dece, i češća je u zajednicama u kojima se žene prvi rođaci. Incidencija situs inversusa (Kartagenerovog sindroma) je 1:32.000.

Kod PCD ne postije polne razlike, dok su kliničke manifestacije hroničnog sinuzitisa, bronhitisa i bronhiektazije teže tokom prve dekade života, pa sve do kraja adolescencije.

Etiopatogeneza

Cilije ili treplje su tanki, cilindrični, prstoliki izvrati ćelijske membrane koje polaze sa površine eukariotske ćelije kako jednoćelijskih tako i višećelijskih organizama. Građene su po sličnom organizacionom planu kao bičevi, od kojih se razlikuju po veličini (dužina treplje je 2-10 μm, dok je bič veličine 100-200 μm). Kod čoveka ih, sadrže ćelije trepljastog epitela respiratornog sistema, koje se nalaze u gornjim disajnim putevima, moždanim komorama, jajovodima i duktus epididimisu. One su sastavljene iz dineinskih izdanaka koji su spojeni unutrašnjim i spoljašnjim prstenovima, a broj njihovim pokreta iznosi 14 u sekundi. Cilija narušene građe nema ovaj broj pokreta, što rezultuje smanjenim mukocilijarnim čišćenjem, mikrobiološkom kolonizacijom (što dodatno inhibira cijlijarno delovanje), hroničnim infekcijama i razvojem bronhiektazija.

Primarna cilijarna diskinezija je klinički i genetički veoma heterogen poremećaj koji se javlja odmah po rođenju, a karakteriše se promenama na motornim cilijama koje su posledica patogenih varijanti u genima koji kodiraju za proteine koji su neophodni za pravilnu strukturu i funkciju ovih organela.

Jedan od glavnih patofizioloških promena kod bolesnika sa primarnom cilijarnom diskinezijom je strukturna i/ili funkcionalna promena na cilijama respiratornog epitela, koje ih čine nepokretnim, slabo pokretnim, sa izmenjenim obrazac kretanja ili odsustvom kretanja. Promene u cilijarnoj pokretljivosti dovode do promena u transportu mukusa što ukazuje na to da su mehanizmi koji regulišu frekvenciju kretanja cilija odgovorni za regulaciju mukocilijarnog transporta u plućima.

Genetika

Primarna cilijarna diskinezija (PCD) je genetski heterogeni poremećaj koji utiče na pokretne cilije i sastoji se od oko 2.500 proteina koliko je do sada identifikovano, što govori o kompleksnosti ovih organela na strukturnom nivou. Oko 90% pacijenata sa PCD ima ultrastrukturne nedostatke koji utiču na proteine u spoljnjem i/ili unutrašnjem dineinu, koji ciliji daju pokretljivost, sa otprilike 38% ovih oštećenja koja su izazvana mutacijama na dva gena, DNAI1 i DNAH5, koja kodiraju proteine koji se nalaze na spoljnoj strani cilijarnog dineina.

Do sada je opisano 38 gena uzročnika bolesti koje su odgovorne za nastanak PCD-a, a smatra se da je taj broj mnogo veći s obzirom da 2.500 proteina učestvuje u izgradnji i pravilnom funkcionisanju cilija.

Neki od do sada opisanih gena uzročnika PCD.

Tip OMIM Gen Lokus
CILD1 244400 DNAI1 9p21-p13
CILD2 606763 ? 19q13.3-qter
CILD3 608644 DNAH5 5p
CILD4 608646 ? 15q13
CILD5 608647 ? 16p12
CILD6 610852 TXNDC3 7p14-p13
CILD7 611884 DNAH11 7p21
CILD8 612274 ? 15q24-q25
CILD9 612444 DNAI2 17q25
CILD10 612518 KTU 14q21.3
CILD11 612649 RSPH4A 6q22
CILD12 612650 RSPH9 6p21
CILD13 613190 LRRC50 16q24.1

Klinička slika

Situs inverzus kod Kartagenerovog sindroma

Klinički simptomi se manifestuju odmah nakon rođenja deteta ili u prvih nekoliko meseci života. Celokupna klinička prezentacija bolesti u respiratornim organima obuhvata: neonatalni respiratorni distres kod 80% pacijenata, akutni rinosinuzitis, rinitis, sinuzitis, konduktivni gubitak sluha usled upale srednjeg uha, učestale ili hronične upale pluća sa bronhiektazijama i progresivni gubitak funkcije pluća.

Kod novorođenčadi i male dece od kliničkih simptoma su najčešće prisutni:

Neonatalni respiratorni distres i rinitis.

Respiratorni simptomi su prisutni u 65-87% novorođenčadi, koji variraju od blage prolazne tahipneje do ozbiljnih respiratornih insuficijencija.

Neprestani vlažni kašalj i učestale respiratorne infekcije

Kašalj i respiratorne infekcije se nastavljaju kroz detinjstvo i adolescenciju. Kako su respiratorne infekcije kod male dece veoma česte i u drugim bolestima, dijagnoza PCD-a je često zbog toga odložena.

Bronhiektazije

Bronhiektazije predstavljaju abnormalno proširenje bronhija i bronhiola čija su posledica hronični kašalj, produkcija sputuma i učestale infekcije. Bronhiektazije mogu dovesti do progresivnog gubitka funkcije pluća koja zahteva transplataciju pluća ili mogu dovesti do prevremene smrti ukoliko se ne leče na adekvatan način One mogu biti prisutne u detinjstvu, i skoro su neizbežne u adolescenciji, i predominantno zahvataju srednje i donje lobuse pluća.

Dijagnoza

EKG kod pacijenta sa situs inverzus kod Kartagenerovog sindroma

Ukoliko se javi neobjašnjivi respiratorni distres kod bebe, posebno ako je udružen sa atelektazijama, treba se posumnjati na dijagnozu PCD-a.

Broj gena uzročnika primarne cilijarne diskinezije iz godine u godinu raste i trenutni broj različitih patogenih varijanti detektovanih u 38 do sada opisanih gena, prelazi 10.000. Osim što su detektovane u genima uzročnicima primarne cilijarne diskinezije, funkcionalna karakterizacija ovih varijanti je neophodna kako bi se potvrdio njihov uticaj na fenotip. U tom smislu, kada rezultati različitih dijagnostičkih testova ne pokazuju jednoznačne rezultate, dijagnoza primarne cilijarna diskinezijse može se uspostaviti uzgajanjem primarne kulture cilijarnih ćelija bolesnika.

Imidžing (CT) kod primarne cilijarne diskinezije

Diferencijalna dijagnoza

U diferencijalnoj dijagnozi treba imati u vidu:

  • Sinonazalne manifestacije cistične fibroze pluća
  • Adenoidnu hipoplaziju
  • Alergijsku bronhopulmonalnu aspergilozu
  • Nedostatak alfa1-antitripsina
  • Bronhijalnu opstrukciju
  • Hroničnu aspiracija
  • Hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (KOPB)
  • Kongenitalni nedostatak hrskavice
  • Aspiracija stranih tijela
  • Idiopatske intersticijske pneumonije
  • Idiopatska polipoza nosa
  • Imunosupresija
  • Udisanje otrovnih materija
  • Intersticijske bolesti pluća, uključujući idiopatsku plućnu fibrozu
  • Maligna bolest
  • Postinfektivnu bronhiektaziju
  • Plućnu sekvestraciju
  • Tešku atopiju
  • Traheobronhomegaliju
  • Tumor

Terapija

Ako saturacija padne ispod 92% može se primeniti oksigenoterapije preko kiseoničke maske u sedećem položaju

Osnovu terapije PCD čine:

  • različiti postupci fizikalne medicine,
  • primena antibiotika,
  • primena beta2 agonista,
  • primena topičkih kortikoida,
  • stimulacija mukolize i iskašljavanje,
  • ovlaživanje vazduha
  • vakcinacija

U slučaju lokaliziranih bronhiektazija može se obaviti lobektomija. Katkad je nužan i hirurški zahvat na paranazalnim šupljinama radi poboljšanja drenaže sinusa.

Izvori

  1. ^ а б в Kartagener M. Zur pathogene der bronkiectasein:bronkiectasein bei situs viscerum inversus. Beitr Klin Tuberk. 1933. 82:489.
  2. ^ Afzelius, B. A. (1976-07-23). „A human syndrome caused by immotile cilia”. Science. 193 (4250): 317—9. Bibcode:1976Sci...193..317A. PMID 1084576. doi:10.1126/science.1084576. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Primary Ciliary Dyskinesia | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov. Приступљено 2021-01-28. 
  4. ^ а б Kartagner M. Zur pathogenese der bronkiectasein. I Mittelung: Bronkiectasein bei situs viscerum invesus. Beitr Klin Tuberk. 1933. 83:498-501.
  5. ^ Zivert AK (1904). "Über einen Fall von Bronchiectasie bei einem Patienten mit situs inversus viscerum" . Berliner Klinische Wochenschrift (in German). 41: 139–141.
  6. ^ Kartagener, M. (1933). „Zur Pathogenese der Bronchiektasien”. Beiträge zur Klinik der Tuberkulose und Spezifischen Tuberkulose-Forschung. 83 (4): 489—501. S2CID 7708592. doi:10.1007/BF02141468. 
  7. ^ Baker, K. and P.L. Beales, Making sense of cilia in disease: the human ciliopathies. Am J Med Genet C Semin Med Genet, 2009. 151c(4): p. 281-95.
  8. ^ Badano, J.L., et al., The ciliopathies: an emerging class of human genetic disorders. AnnuRev Genomics Hum Genet, 2006. 7: p. 125-48.
  9. ^ Brugmann, S.A., D.R. Cordero, and J.A. Helms, Craniofacial ciliopathies: A new classification for craniofacial disorders. Am J Med Genet A, 2010. 152a(12): p. 2995-3006.
  10. ^ Han, Y.G. and A. Alvarez-Buylla, Role of primary cilia in brain development and cancer. Curr Opin Neurobiol, 2010. 20(1): p. 58-67.
  11. ^ Masyuk, T., A. Masyuk, and N. LaRusso, Cholangiociliopathies: genetics, molecular mechanisms and potential therapies. Curr Opin Gastroenterol, 2009. 25(3): p. 265-71.
  12. ^ Afzelius BA, Eliasson R (1983). „Male and female infertility problems in the immotile-cilia syndrome”. Eur J Respir Dis Suppl. 127: 144—7. PMID 6604647. 
  13. ^ Rott, H. D. (1979). „Kartagener's syndrome and the syndrome of immotile cilia”. Hum Genet. 46 (3): 249—61. PMID 155641. S2CID 20746186. doi:10.1007/BF00273308. .
  14. ^ Lie, H.; Zariwala, M. A.; Helms, C.; Bowcock, A. M.; Carson, J. L.; Brown De, 3rd; Hazucha, M. J.; Forsen, J.; Molter, D.; Knowles, M. R.; Leigh, M. W.; Ferkol, T. W. (2010). „Primary ciliary dyskinesia in Amish communities”. J Pediatr. 156 (6): 1023—5. PMC 2875274 Слободан приступ. PMID 20350728. doi:10.1016/j.jpeds.2010.01.054. 
  15. ^ Bush, A.; O'Callaghan, C. (2002). „Primary ciliary dyskinesia”. Arch Dis Child. 87 (5): 363—5. PMC 1763103 Слободан приступ. PMID 12390901. doi:10.1136/adc.87.5.363. .
  16. ^ Kuehni, C. E.; Frischer, T.; Strippoli, M.-P. F.; Maurer, E.; Bush, A.; Nielsen, K. G.; Escribano, A.; Lucas, J. S. A.; Yiallouros, P.; Omran, H.; Eber, E.; O'Callaghan, C.; Snijders, D.; Barbato, A. (децембар 2010). „Factors influencing age at diagnosis of primary ciliary dyskinesia in European children”. Eur Respir J. 36 (6): 1248—58. PMID 20530032. S2CID 9563329. doi:10.1183/09031936.00001010. 
  17. ^ Chilvers, M. A.; Rutman, A.; O'Callaghan, C. (септембар 2003). „Ciliary beat pattern is associated with specific ultrastructural defects in primary ciliary dyskinesia”. J Allergy Clin Immunol. 112 (3): 518—24. PMC 7126607 Слободан приступ. PMID 13679810. doi:10.1016/S0091-6749(03)01799-8. 
  18. ^ Carson JL, Collier AM, Hu SS (1985-02-21). „Acquired ciliary defects in nasal epithelium of children with acute viral upper respiratory infections”. New England Journal of Medicine. 312 (8): 463—8. PMID 3969108. doi:10.1056/NEJM198502213120802. . .
  19. ^ Sturgess JM, Chao J, Turner JA (1980-08-07). „Transposition of ciliary microtubules: another cause of impaired ciliary motility”. New England Journal of Medicine. 303 (6): 318—22. PMID 7383126. doi:10.1056/NEJM198008073030606. . .
  20. ^ McComb, P; Langley, L; Villalon, M; Verdugo, P (1986). „The oviductal cilia and Kartagener's syndrome”. Fertility and Sterility. 46 (3): 412—6. PMID 3488922. doi:10.1016/S0015-0282(16)49578-6. 
  21. ^ Leigh, M. W.; Pittman, J. E.; Carson, J. L.; Ferkol, T. W.; Dell, S. D.; Davis, S. D.; Knowles, M. R.; Zariwala, M. A. (јул 2009). „Clinical and genetic aspects of primary ciliary dyskinesia/Kartagener syndrome”. Genet Med. 11 (7): 473—87. PMC 3739704 Слободан приступ. PMID 19606528. doi:10.1097/GIM.0b013e3181a53562. 
  22. ^ Bush, A.; Ferkol, T. (2006-07-15). „Movement: The emerging genetics of primary ciliary dyskinesia”. Am J Respir Crit Care Med. 174 (2): 109—10. PMID 16822932. doi:10.1164/rccm.2604002. 
  23. ^ Knowles MR, Leight MW, Carson JL et al. Mutations of DNAH 11 in patients with primary ciliary dyskinesia with normal ciliary ultrastructure. Thorax. 2012. 67:433-441. . .
  24. ^ Pennarun, G.; Escudier, E.; Chapelin, C.; Bridoux, A. M.; Cacheux, V.; Roger, G.; Clément, A.; Goossens, M.; Amselem, S.; Duriez, B. (децембар 1999). „Loss-of-function mutations in a human gene related to Chlamydomonas reinhardtii dynein IC78 result in primary ciliary dyskinesia”. Am J Hum Genet. 65 (6): 1508—19. PMC 1288361 Слободан приступ. PMID 10577904. doi:10.1086/302683. 
  25. ^ Guichard, C.; Harricane, M. C.; Lafitte, J. J.; Godard, P.; Zaegel, M.; Tack, V.; Lalau, G.; Bouvagnet, P. (април 2001). „Axonemal dynein intermediate-chain gene (DNAI1) mutations result in situs inversus and primary ciliary dyskinesia (Kartagener syndrome)”. Am J Hum Genet. 68 (4): 1030—5. PMC 1275621 Слободан приступ. PMID 11231901. doi:10.1086/319511. 
  26. ^ Hornef, N.; Olbrich, H.; Horvath, J.; Zariwala, M. A.; Fliegauf, M.; Loges, N. T.; Wildhaber, J.; Noone, P. G.; Kennedy, M.; Antonarakis, S. E.; Blouin, J. L.; Bartoloni, L.; Nüsslein, T.; Ahrens, P.; Griese, M.; Kuhl, H.; Sudbrak, R.; Knowles, M. R.; Reinhardt, R.; Omran, H. (2006-07-15). „DNAH5 mutations are a common cause of primary ciliary dyskinesia with outer dynein arm defects”. Am J Respir Crit Care Med. 174 (2): 120—6. PMC 2662904 Слободан приступ. PMID 16627867. doi:10.1164/rccm.200601-084OC. 
  27. ^ Lai, M.; Pifferi, M.; Bush, A.; Piras, M.; Michelucci, A.; Di Cicco, M.; Del Grosso, A.; Quaranta, P.; Cursi, C.; Tantillo, E.; Franceschi, S.; Mazzanti, M. C.; Simi, P.; Saggese, G.; Boner, A.; Pistello, M. (април 2016). „Gene editing of DNAH11 restores normal cilia motility in primary ciliary dyskinesia”. J Med Genet. 53 (4): 242—9. PMID 26729821. S2CID 30377469. doi:10.1136/jmedgenet-2015-103539. 
  28. ^ Sagel, S.D., et al., Update of respiratory tract disease in children with primary ciliary dyskinesia. Proc Am Thorac Soc, 2011. 8(5): p. 438-43.
  29. ^ Boon, M., et al., Primary ciliary dyskinesia: critical evaluation of clinical symptoms and diagnosis in patients with normal and abnormal ultrastructure. Orphanet J Rare Dis, 2014. 9: p. 11.
  30. ^ Frija-Masson, J., et al., Clinical characteristics, functional respiratory decline and followup in adult patients with primary ciliary dyskinesia. Thorax, 2017. 72(2): p. 154-160.
  31. ^ {{cite journal|author=Pedersen M |date=2010-06-01|title=Ciliary activity and pollution|journal=Lung. 1990. 168 Suppl:368-76. .
  32. ^ Marthin, June K.; Petersen, Nadia; Skovgaard, Lene T.; Nielsen, Kim G. (2010-06-01). „Lung Function in Patients with Primary Ciliary Dyskinesia”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 181 (11): 1262—1268. ISSN 1073-449X. PMID 20167855. doi:10.1164/rccm.200811-1731oc. 
  33. ^ Hosie PH, Fitzgerald DA, Jaffe A, Birman CS, Rutland J, Morgan LC (јул 2015). „Presentation of primary ciliary dyskinesia in children: 30 years' experience”. J Paediatr Child Health. 51 (7): 722—6. PMID 25510893. S2CID 23783674. doi:10.1111/jpc.12791. . .
  34. ^ Leigh MW, Ferkol TW, Davis SD, Lee HS, Rosenfeld M, Dell SD, et al. Clinical Features and Associated Likelihood of Primary Ciliary Dyskinesia in Children and Adolescents. Ann Am Thorac Soc. 2016 Apr 12. .
  35. ^ а б Noone, P.G., et al., Primary ciliary dyskinesia: diagnostic and phenotypic features. Am J Respir Crit Care Med, 2004. 169(4): p. 459-67.
  36. ^ Mullowney T, Manson D, Kim R, Stephens D, Shah V, Dell S (децембар 2014). „Primary ciliary dyskinesia and neonatal respiratory distress”. Pediatrics. 134 (6): 1160—6. PMC 4243067 Слободан приступ. PMID 25422025. doi:10.1542/peds.2014-0808. .
  37. ^ Santamaria, Francesca; Montella, Silvia; Tiddens, Harm A.W.M.; Guidi, Guido; Casotti, Valeria; Maglione, Marco; de Jong, Pim A. (2008). „Structural and Functional Lung Disease in Primary Ciliary Dyskinesia”. Chest. 134 (2): 351—357. ISSN 0012-3692. PMID 18403663. doi:10.1378/chest.07-2812. 
  38. ^ Birch, Jodie; Sunny, Syba S.; Hester, Katy L. M.; Parry, Gareth; Kate Gould, F.; Dark, John H.; Clark, Stephen C.; Meachery, Gerard; Lordan, James (2018-05-22). „Outcomes of lung transplantation in adults with bronchiectasis”. BMC Pulmonary Medicine. 18 (1): 82. ISSN 1471-2466. PMC 5964693 Слободан приступ. PMID 29789006. doi:10.1186/s12890-018-0634-4 Слободан приступ. 
  39. ^ Kim, Raymond H.; a. Hall, David; Cutz, Ernest; Knowles, Michael R.; Nelligan, Kathleen A.; Nykamp, Keith; Zariwala, Maimoona A.; Dell, Sharon D. (2014). „The Role of Molecular Genetic Analysis in the Diagnosis of Primary Ciliary Dyskinesia”. Annals of the American Thoracic Society. 11 (3): 351—359. PMC 4028737 Слободан приступ. PMID 24498942. doi:10.1513/AnnalsATS.201306-194OC. 
  40. ^ Jackson, C. L.; Behan, L.; Collins, S. A.; Goggin, P. M.; Adam, E. C.; Coles, J. L.; Evans, H. J.; Harris, A.; Lackie, P.; Packham, S.; Page, A.; Thompson, J.; Walker, W. T.; Kuehni, C.; Lucas, J. S. (март 2016). „Accuracy of diagnostic testing in primary ciliary dyskinesia”. Eur Respir J. 47 (3): 837—48. PMC 4771621 Слободан приступ. PMID 26647444. doi:10.1183/13993003.00749-2015. 
  41. ^ Shoemark, A.; Dixon, M.; Corrin, B.; Dewar, A. (март 2012). „Twenty-year review of quantitative transmission electron microscopy for the diagnosis of primary ciliary dyskinesia”. J Clin Pathol. 65 (3): 267—71. PMID 22135026. S2CID 23831234. doi:10.1136/jclinpath-2011-200415. 
  42. ^ Stannard, W. A.; Chilvers, M. A.; Rutman, A. R.; Williams, C. D.; O'Callaghan, C. (2010-02-15). „Diagnostic testing of patients suspected of primary ciliary dyskinesia”. Am J Respir Crit Care Med. 181 (4): 307—14. PMID 19910612. doi:10.1164/rccm.200903-0459OC. 
  43. ^ Noone, P. G.; Leigh, M. W.; Sannuti, A.; Minnix, S. L.; Carson, J. L.; Hazucha, M.; Zariwala, M. A.; Knowles, M. R. (2004-02-15). „Primary ciliary dyskinesia: Diagnostic and phenotypic features”. Am J Respir Crit Care Med. 169 (4): 459—67. PMID 14656747. doi:10.1164/rccm.200303-365OC. 
  44. ^ Papon, J. F.; Bassinet, L.; Cariou-Patron, G.; Zerah-Lancner, F.; Vojtek, A. M.; Blanchon, S.; Crestani, B.; Amselem, S.; Coste, A.; Housset, B.; Escudier, E.; Louis, B. (2012). „Quantitative analysis of ciliary beating in primary ciliary dyskinesia: a pilot study”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 7: 78. PMC 3562218 Слободан приступ. PMID 23057704. doi:10.1186/1750-1172-7-78 Слободан приступ. 
  45. ^ Shapiro, A. J.; Zariwala, M. A.; Ferkol, T.; Davis, S. D.; Sagel, S. D.; Dell, S. D.; Rosenfeld, M.; Olivier, K. N.; Milla, C.; Daniel, S. J.; Kimple, A. J.; Manion, M.; Knowles, M. R.; Leigh, M. W.; Genetic Disorders of Mucociliary Clearance Consortium (фебруар 2016). „Diagnosis, monitoring, and treatment of primary ciliary dyskinesia: PCD foundation consensus recommendations based on state of the art review”. Pediatr Pulmonol. 51 (2): 115—32. PMC 4912005 Слободан приступ. PMID 26418604. doi:10.1002/ppul.23304. 
  46. ^ Harris A, Bhullar E, Gove K et al. Validation of a portable nitric oxide analyzer for screening in primary ciliary dyskinesias. biomedcentral. com. Available at http://www.biomedcentral.com/content/pdf/1471-2466-14-18.pdf. Accessed: Feb25 2014.
  47. ^ Corbelli, R.; Bringolf-Isler, B.; Amacher, A.; Sasse, B.; Spycher, M.; Hammer, J. (октобар 2004). „Nasal nitric oxide measurements to screen children for primary ciliary dyskinesia”. Chest. 126 (4): 1054—9. PMID 15486363. doi:10.1378/chest.126.4.1054. 
  48. ^ Barbato A, Frischer T, Kuehni CE, Snijders D, Azevedo I, Baktai G (децембар 2009). „Primary ciliary dyskinesia: a consensus statement on diagnostic and treatment approaches in children”. Eur Respir J. 34 (6): 1264—76. PMID 19948909. S2CID 14717648. doi:10.1183/09031936.00176608. . .
  49. ^ Karadag B, James AJ, Gultekin E, Wilson NM, Bush A (јун 1999). „Nasal and lower airway level of nitric oxide in children with primary ciliary dyskinesia”. Eur Respir J. 13 (6): 1402—5. PMID 10445619. doi:10.1183/09031936.99.13614069. . .
  50. ^ Schidlow DV, Panitch H, Katz SM. The immotile cilia syndrome. U: Hilman B C. Pediatric Respiratory Disease: Diagnosis and Treatment. W.B. Saunders Company, Philadelphia 1993;550-63.
  51. ^ Gremmo ML, Guenza MC (1999). „Positive expiratory pressure in the physiotherapeutic management of primary ciliary dyskinesia in paediatric age”. Monaldi Arch Chest Dis. 54 (3): 255—7. PMID 10441982. .
  52. ^ Berge M, Brinkhorst G, Kroon AA, de Jongste JC (1999). „Dnase treatment in primary ciliary dyskinesia-assessment by nocturnal pulse oxymetry”. Pediatr Pulmonol. 27 (1): 3—4. PMID 10023793. S2CID 41271657. doi:10.1002/(SICI)1099-0496(199901)27:1<59::AID-PPUL11>3.0.CO;2-D. .
  53. ^ Phillips GE, Thomas S, Heather S. Bush A (1998). „Airway response of children with primary ciliary dyskinesia to exercise and beta 2-agonist challenge”. Eur Respir J. 11 (6): 1389—91. PMID 9657584. doi:10.1183/09031936.98.11061389. .

Literatura

Spoljašnje veze

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).