Детаљи о трци | |
---|---|
Датум одржавања | август—септембар |
Регион одржавања | Шпанија и државе у окружењу |
Назив трке | Вуелта а Еспања |
Локални назив(и) |
|
Други назив(и) | Трка око Шпаније |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | UCI ворлд тур |
Тип | гранд тур |
Организатор | Унипублик ASO |
Директор трке | Хавијер Гиљен |
Историја | |
Прво одржавање | 29. април 1935. год. |
Број одржавања | 79 (до 2024) |
Први побједник | Гистав Делор |
Највише побједа |
|
Тренутни побједник | Сеп Кус (2023) |
Вуелта а Еспања (шп. Vuelta a España) етапна је бициклистичка трка која се одржава сваке године у Шпанији и земљама у окружењу, у августу и септембру и траје три седмице. Једна је од три гранд тур трке, поред Ђиро д’Италије и Тур де Франса, а организује се у склопу свјетске бициклистичке уније UCI, као дио UCI ворлд тура и учествују само UCI ворлд тур тимови и неколико тимова који добију специјалну позивницу организатора.
Вуелта је први пут одржана 1935, као креација шпанског часописа Diario Informaciones, у циљу повећавања тиража и прављења шпанске верзије Тур де Франса. Почетних година је више пута прекидана: у периоду од 1937. до 1940. због Шпанског грађанског рата, 1943. и 1944. због Другог свјетског рата, 1949. и у периоду од 1951. до 1955. због шпанске изолације током режима Франсиска Франка, а од 1955. се одржава сваке године.
Трка се обично одржава крајем августа и почетком септембра, а рута је другачија сваке године. Иде се у Кантабријски масиф, Галицијски масиф, Канарска Острва и Пиринеје, а циљ последње етапе се мијења; од 1993. до 2014. завршетак је био у Мадриду. За разлику од Тур де Франса, гдје је традиционални завршетак на Јелисејским пољима у Паризу, гдје се слави крај трке, пије се шампањац и прославља побједа, последња етапа на Вуелти је некада такмичарска, а понекад се вози хронометар. Модерна Вуелта има 21 етапу и два дана одмора. Број тимова је између 20 и 22, са по осам возача у сваком тиму од 2018, до тада их је било по девет. Све етапе су одређене временом, тако да се времена возача сабирају и возач са најмањим укупним временом је лидер генералног пласмана и трке и носи црвену мајицу. Поред генералног пласмана, који привлачи највише пажње јер означава и побједника трке, на Вуелти се налазе и друге класификације: класификација по поенима, за коју се додјељује зелена мајица, а поени се сакупљају на крају сваке етапе и на пролазним циљевима током етапа; брдска класификација, за коју се додјељује тачкаста мајица, а поени се сакупљају на означеним брдским циљевима, који су подијељени у пет категорија; класификација за најбољег младог возача, за коју се додјељује бијела мајица, а учествују само возачи до 25 година; класификација за најагресивнијег возача, за коју се најагресивнијем возачу на крају сваке етапе, као и најагресивнијем укупно на крају трке, додјељује црвени број, а побједника бирају судије; тимска класификација, у којој се на свакој етапи рачунају времена прве тројице из сваког тима, а возачи најбољег тима носе жуте бројеве. Поред њих, додјељују се и друге, мање награде. Етапне побједе такође доносе велики престиж и новчане награде и сваки тим долази са својим спринтером у циљу остваривања што више побједа.
Рекордер по броју побједа је Роберто Ерас са четири побједе, док су Тони Ромингер, Алберто Контадор и Примож Роглич остварили по три побједе. Рекордери у класификацији по поенима су Шон Кели, Лоран Жалабер и Алехандро Валверде, који су класификацију освојили по четири пута, док је Хосе Луис Лагуија освојио брдску класификацију пет пута. Рекордер у класификацији за најбољег младог возача је Енрик Мас, који је два пута освојио класификацију, док је рекордер по броју етапних побједа Делио Родригез, са 39.
Актуелни победник трке је колумбијски бициклиста Наиро Кинтана. Шпански бициклиста Алберто Контадор је на циљ после три недеље вожње стигао испред Левија Лајпхајмера из САД, клупског колеге из тима Астане. Контадоров успех је утолико већи, јер је успео да обједини титуле на три највећа бициклистичка такмичења — Вуелти, Тур де Франсу и Ђиро д’Италији. То је пре њега за руком пошло само четворици возача — Французима Жаку Анктилу и Бернару Иноу, Италијану Феличеу Ђимондију и Белгијанцу Едију Мерксу.
Вуелта 2009. године је вожена у 21 етапи; почела је 29. августа у холандском граду Асену и први пут од 1997. године, након Лисабона, стартовала из стране земље. Након старта у Асену, бициклисти су још две етапе возили у Холандији, након чега је караван прешао у Белгију. Трка се, затим, наставила у Шпанији и возила дуж Медитеранске обале, пре него што је почела серија планинских етапа. Планинска вожња (174 km) са успоном на 1.870 метара завршила се 19. етапом, а затим је одвезен хронометар у Толеду да би се последњом етапом 20. септембра трка завршила у Мадриду.
На Вуелти, последњој од три највеће бициклистичке трке у сезони 2009. године је тријумфовао шпански бициклиста Алехандро Валверде. Победник последње, 21. етапе, вожене од Ривас Масијамадрида до Мадрида и дуге 110 km, био је Немац Андре Грајпел из тима Колумбија, најбољи спринтер на Вуелти и 107. у генералном пласману. Валверде је стазу прешао за 84 сата, 10 минута и 32 секунда; други је био Шпанац Самуел Санчез, олимпијски шампион у друмској вожњи, са 55 секунди заостатка; треће место је заузео Кадел Еванс из Аустралије, са минутом и 32 секунда заостатка.
Најуспешнији возач је Шпанац Роберто Ерас са четири победе, док Швајцарац Тони Ромингер и Шпанац Алберто Контадор имају по три победе.
Победници Вуелта а Еспање
Највише победа имају Шпанци (28), Французи (9) и Белгијанци (7). Остали резултати су наведени у следећим табелама.