Међународни кривични суд International Criminal Court(енглески) Cour pénale internationale(француски) المحكمة الجنائية الدولية(арапски) 国际刑事法院(кинески) Международный уголовный суд(руски) Corte Penal Internacional(шпански)
International Criminal Court
Чланице и потписнице Римског статута
чланице
потписнице које нису ратификовале потпис
потписнице које су опозвале потпис
нису чланице и нису потписале Римски статут
Држава чланица која је касније повукла своје чланство
Лого Међународног кривичног суда
Скраћеница
ICC
Датум оснивања
17. јула 1998. (Римским статутом) 1. јула 2002. (ступио на снагу)
Међународни кривични суд (енгл.International Criminal Court, ICC или ICCt)[а] је међународни суд са седиштем у Хагу, основан Римским статутом који је ступио на снагу 1. јула2002. године. Међународни кривични суд представља тело надлежно за суђења за међународна кривична дела почињена на територији или од стране држављана држава које су приступиле суду. Оснивање суда је подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина.
До обнове иницијативе долази 1990. и 1992. године, а Комисија Генералној скупштини подноси нацрт статута 1993. године, који је ревидиран 1994. Генерална скупштина УН након тога оснива ad hoc комитет који 1995. године закључује да се настави са радом на статуту и припрема дипломатска конференција и усвајања коначне верзије статута. На пленипотенцијарној дипломатској конференцији одржаној у Риму под покровитељством Уједињених нација у јулу 1998. године усвојен је Статут тог суда.
Пошто је 11. априла2002. године 66 земаља чланица (од 139 земаља потписница) депоновало инструменте ратификације, Статут Међународног кривичног суда ступио је на снагу 1. јула 2002. године.
кривичним делом агресије (када буду установљени елементи кривичног дела агресије и услови надлежности)
Међународни кривични суд је надлежан за наведена дела у случају када је неко од тих кривичних дела учињено на територији неке од земаља које су прихватиле Статут, или је дело учињено од стране њиховог држављанина. У случају да је реч о земљи која није прихватила Статуту, могуће је да она својом изјавом прихвати надлежност Суда само за конкретан случај. Суд може бити надлежан и у односу на случај када кривично дело тужиоцу пријави Савет безбедности поступајући на основу одредаба главе VII Повеље УН.
Организација суда
Суд чине следећа тела:
Председништво
три судска одељења (жалбено, судеће и оно које води претходни поступак)
Канцеларија тужиоца
Секретаријат
Суд је састављен од 18 судија с тим што на предлог Председништва Скупштина држава чланица МКС тај број може повећати. Жалбено одељење састоји се од председника и још четири судије. Судеће и веће за претходни поступак имају најмање 6 чланова (1 судија се по потреби додаје једном или другом већу) а у овим већима претежнији је број судија који имају искуства у кривичном праву. То за последицу има да у жалбеном већу седи већи број судија који имају искуства у међународном праву.
Статутом су одређени критеријуми за избор судија (еминентност у струци и др.). Предвиђен је доста сложен поступак избора судија са две листе од које једну чине стручњаци из области кривичног права, а другу они из области међународног права (пре свега међународног хуманитарног права и људских права), с тим што се бира нешто већи број судија који имају искуство у области кривичног права. Свака држава чланица може да предложи кандидате за судију, а избор се врши тајним гласањем на седници Скупштине држава чланица. Судије морају бити држављани различитих земаља, тј. двоје судија не могу бити држављани различитих земаља, тј. двоје судија не могу бити држављани исте земље.
Статут прави разлику између службених и радних језика Суда. Службени језици су арапски, енглески, француски, кинески, руски и шпански. На њима се објављују пресуде Суда као и друге битне одлуке које доноси Суд. Радни језици суда су енглески и француски. Изузетно, уз одобрење Суда може се на захтев странке у поступку одобрити да та странка користи неки други језик.
Скупштина држава чланица
Римски статут предвиђа Скупштину држава чланица МКС, тј. оних земаља које су прихватиле Статут. Њу чине представници тих земаља, и то тако што свака земља има по једног представника у Скупштини, односно један глас приликом одлучивања. Скупштина има више важних надлежности од којих посебно треба истаћи то да је она надлежна и за измене и допуне Статута Међународног кривичног суда, односно има улогу коју у националним правним системима има законодавно тело.
Хашки трибунал (познат и као Међународни кривични суд за бившу Југославију)
Референце
^„The International Criminal Court: An Introduction”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2012. „The official languages of the ICC are Arabic, Chinese, English, French, Russian and Spanish and the working languages are currently English and French”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
de Brouwer, Anne-Marie. Supranational Criminal Prosecution of Sexual Violence: The ICC and the Practice of the ICTY and the ICTR. Antwerp – Oxford: Intersentia. 2005. ISBN90-5095-533-9.
Calvo-Goller, Karin. The Trial Proceedings of the International Criminal Court – ICTY and ICTR Precedents, Martinus Nijhoff Publishers, 2006, ( ISBN90 04 14931 7).
Calvo-Goller, Karin, La procédure et la jurisprudence de la Cour pénale internationale, (Preface by Pr Robert Badinter), Lextenso éditions – La Gazette du Palais, (2012) ISBN978-2-35971-029-8.
Cassese, Antonio; Gaeta, Paola; Jones, John R.W.D. (eds.). The Rome Statute of the International Criminal Court: A Commentary. Oxford. . Oxford University Press. 2002. ISBN978-0-19-829862-5.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Chappell, Louise, 'The Role of the ICC in Transitional Gender Justice: Capacity and Limitations' in Susanne Buckley-Zistel/Ruth Stanley (eds.): Gender in Transitional Justice, Palgrave, 2012, pp. 37–58.
Lee, Roy S.; Friman, Hakan, ур. (2001). The International Criminal Court: Elements of Crimes and Rules of Procedure and Evidence. Ardsley, NY: Transnational Publishers. ISBN1-57105-209-7.
Luban, David, "America the Unaccountable", The New York Review of Books, vol. LXVII, no. 13 (20 August 2020), pp. 50–52. "At first the US supported the idea and was actively involved in the 1998 Rome negotiations. But the Pentagon feared that the ICC would be used politically against US forces all over the world, and Washington turned against it." (p. 51.)
Roach, Steven C. (ed.). Governance, Order, and the International Criminal Court: Between Realpolitik and a Cosmopolitan Court. Oxford. Governance, Order, and the International Criminal Court: Between Realpolitik and a Cosmopolitan Court. Oxford University Press. 2009. ISBN978-0-19-954673-2.
Strapatsas, Nicolaos. "Universal Jurisdiction and the International Criminal Court", Manitoba Law Journal, „Universal Jurisdiction and the International Criminal Court”. Manitoba Law Journal. 29: 2. 2002.
Sunga, Lyal S. "The Crimes within the Jurisdiction of the International Criminal Court (Part II, Articles 5–10)", . European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice. 6 (4): 377—399. април 1998.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Sunga, Lyal S. "The Emerging System of International Criminal Law: Developments in Codification and Implementation" (Brill) (1997).