Монизам је филозофско учење према којем се све може извести из једног јединог начела. Реч је грчког порекла. Супротно монизму је дуализам (и плурализам). Могу се разликовати различите врсте монизма:
Приоритетни монизам наводи да се све постојеће ствари враћају ка извору који се разликује од њих; нпр. у неоплатонизму све произлази из једног. У овом је гледишту само једна ствар онтолошки основна или пре свега осталог.
Монизам постојања сматра да, строго говорећи, постоји само једна ствар, свемир, која се једино вештачки и произвољно може поделити на многе ствари.
Монизам супстанци тврди да се мноштво постојећих ствари може објаснити помоћу једне стварности или супстанце. Монизам супстанци сматра да постоји само једна врста ствари, мада се од тих ствари могу сачињавати многе ствари, нпр. материја или ум.
Дефиниције
Постоје две врсте дефиниција за монизам:
Широка дефиниција: филозофија је монистичка ако постулира јединство порекла свих ствари; све постојеће ствари враћају се у извор који се разликује од њих.
Ограничена дефиниција: ово захтева не само јединство порекла, већ и јединство супстанце и суштине.
Иако је термин „монизам” изведен из западне филозофије за типизирање позиција у проблему ума и тела, он се такође користио за типизацију верских традиција. У модерном хиндуизму, термин „апсолутни монизам” користи се за адвајта веданту.
Историја
Монизам је темељно разматран у индијској филозофији и веданти кроз историју, почевши још од Ригведе. Термин монизам увео је у 18. веку Кристијан фон Волф у свом делу Логика (1728), да би означио типове филозофске мисли у којима се покушавало да се елиминише дихотомија тела и ума и да се све појаве објасне једним обједињујућим принципом, или као манифестације једне супстанце.
То је касније примењено и на теорију апсолутног идентитета коју су поставили Хегел и Шелинг. Након тога, термин је био у широј употреби, за било коју теорију која постулира обједињујући принцип. Противничка теза о дуализму такође је проширена, на плурализам. Према Урмсону, као резултат ове проширене употребе, термин је „систематски двосмислен“.
Проблем ум-тело поново се појавио у социјалној психологији и сродним областима, са интересовањем за интеракцију ума и тела и одбацивањем картезијанског дуализма ум-тело у тези о идентитету, модерном облику монизма. Монизам је такође још увек релевантан за филозофију ума, где се бране различите позиције.
Религија
Пантеизам
Пантеизам је веровање да све чини свеобухватног, иманентног Бога, или да је универзум (или природа) идентичан са божанством. Пантеисти стога не верују у личног или антропоморфног бога, али верују да се тумачења појма разликују.
Пантеизам је популаризован у модерној ери као теологија и као филозофија заснована на делима филозофа из 17. века Баруха Спинозе, чија је Етика била одговор на Декартову чувену дуалистичку теорију да су тело и дух одвојени. Спиноза је сматрао да су то двоје исто, и овај монизам је фундаментални квалитет његове филозофије. Описан је као „човек опијен Богом“ и користио је реч Бог да опише јединство све супстанце. Иако је термин пантеизам скован тек након његове смрти, Спиноза се сматра његовим најпознатијим заговорником.
Панентеизам
Панентеизам (од грчкогπᾶν (pân) „све“; ἐν (en) „у“; и θεός (theós) „Бог“; „све-у-Богу“) је систем веровања који поставља да је божанско (било да је монотеистичкиБог, политеистичкибогови или вечна космичка оживљавајућа сила) прожима сваки део природе, али није једно са природом. Панентеизам се разликује од пантеизма, који сматра да је божанско синоним за универзум.
Док пантеизам тврди да је 'Све је Бог', панентеизам тврди да Бог оживљава цео универзум, а такође и превазилази универзум. Поред тога, неки облици указују на то да је универзум садржан у Богу, као у јудаистичком концепту Цимцума. Велик део хиндуистичке мисли је високо окарактерисан панентеизмом и пантеизмом.
^Strawson, G. (2014 in press): "Nietzsche's metaphysics?". In: Dries, M. & Kail, P. (eds): "Nietzsche on Mind and Nature". Oxford University Press. PDF of draft
^ аб"monism", Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed. Retrieved 29 October 2014.
^Robert M. Young (1996). „The mind-body problem”. Ур.: Olby, RC; GN Cantor; JR Christie; MJS Hodges. Companion to the History of Modern Science (Paperback reprint of Routledge 1990 изд.). Taylor & Francis. стр. 702—11. ISBN0-41514578-3.
^Robinson, Howard (3. 11. 2011). „Dualism”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2011 Edition).CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абPlumptre, Constance (1879). General sketch of the history of pantheism, Volume 2. London: Samuel Deacon and Co. стр. 3—5, 8, 29. ISBN9780766155022.
^Shoham, Schlomo Giora (2010). To Test the Limits of Our Endurance. Cambridge Scholars. стр. 111. ISBN978-1443820684.
Abernethy, George L; Langford, Thomas A. (1970), Introduction to Western Philosophy:Pre-Socratics to Mill, Belmont, CA: Dickenson
Brugger, Walter (1972), Diccionario de Filosofía, Barcelona: Herder, art. dualismo, monismo, pluralismo
Buswell, Robert E. JR; Gimello, Robert M. (1994), Paths to Liberation. The Marga and its Transformations in Buddhist Thought, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
Chande, M.B. (2000), Indian Philosophy In Modern Times, Atlantic Publishers & Dist
Cross, F.L.; Livingstone, E.A. (1974), The Oxford Dictionary of the Christian Church, Oxford University Press, art. monism
Dasgupta, Surendranath (1992), A history of Indian philosophy part 1, Motilall Banarsidass
Dense, Christian D. Von (1999), Philosophers and Religious Leaders, Greenwood Publishing Group
Fiske, Susan T.; Gilbert, DanielT.; Lindzey, Gardner (2010), Handbook of Social Psychology, Volume 1, John Wiley & Sons
Flood, Gavin (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN0-521-43878-0
Fowler, Jeaneane D. (2002), Perspectives of Reality: An Introduction to the Philosophy of Hinduism, Sussex Academic Press
Kalupahana, David J. (1992), The Principles of Buddhist Psychology, Delhi: ri Satguru Publications
Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
Kasulis, Thomas P. (2003), Ch'an Spirituality. In: Buddhist Spirituality. Later China, Korea, Japan and the Modern World; edited by Takeuchi Yoshinori, Delhi: Motilal Banarsidass
Liang-Chieh (1986), The Record of Tung-shan, Kuroda Institute
Low, Albert (2006), Hakuin on Kensho. The Four Ways of Knowing, Boston & London: Shambhala
Maezumi, Taizan; Glassman, Bernie (2007), The Hazy Moon of Enlightenment, Wisdom Publications
Mandik, Pete (2010), Key Terms in Philosophy of Mind, Continuum International Publishing Group
McLaughlin, Brian; Beckermann, Ansgar; Walter, Sven (2009), The Oxford Handbook of Philosophy of Mind, Oxford University Press
Michaels, Axel (2004), Hinduism. Past and present, Princeton, New Jersey: Princeton University Press
Philip Clayton and Arthur Peacock (eds.), In Whom We Live and Move and Have Our Being; Panentheistic Reflections on God's Presence in a Scientific World, Eerdmans (2004)
Bangert, B.C. (2006). Consenting to God and nature: Toward a theocentric, naturalistic, theological ethics, Princeton theological monograph ser. 55, Pickwick Publications, Eugene.
Cooper, John W. (2006). Panentheism: The Other God of the Philosophers, Baker Academic ISBN9780801027246
Davis, Andrew M. and Philip Clayton (eds.) (2018). How I Found God in Everyone and Everywhere, Monkfish Book Publishing ISBN9781939681881