Тагалог (језик)

тагалог
Wikang Tagalogᜆᜄᜎᜓᜄ
Изговор
Говори се у Филипини
Регионцентрални и јужни Лузон
Број говорника
матерњи: 49 милиона (недостаје датум)
латиница (Абакада или филипински алфабет)
историјски писан писмом бајбајин (ᜀᜎᜒᜊᜆ)
Званични статус
Службени језик у
 Филипини
РегулишеКомисија за филипински језик
Језички кодови
ISO 639-1tl
ISO 639-2tgl
ISO 639-3tgl
Тагалосфера - распрострањеност тагалог језика у свету
  Мањински језик
  Више од 100.000 говорника
  500.000 - 1.000.000 говорника
{{{mapalt2}}}
Област на Филипинима у којој се говори тагалог језик
  Северни тагалог дијалекти
  Централни тагалог дијалекти
  Јужни тагалог дијалекти
  Мариндукуе дијалекти

Тагалог или тагалски (таг. Wikang Tagalog) најраспрострањенији је језик на Филипинима. Припада групи аустронежанских језика. У својој стандардизованој форми (филипински језик) то је званични језик Филипина.

Име језика потиче од речи tagá (порекло) и ílog (река). Тагали су народ који је изворно говорио овај језик.

Као део аустронежанске језичке породице тагалог је сродан са малајским, индонежанским, фиџијским, маорским, хавајским, малгашким, самоанским, тахићанским, језиком тетум и аустронежанским језицима Тајвана.

Језици који су извршили утицај на језик тагалог су: шпански, мин нан кинески, енглески, малајски, санскрит, арапски и северно-филипински језици.

Историја

Веома се мало зна о историји овог језика пре доласка Шпанаца у 16. веку. Верује се да је народ Тагала стигао на Лузон из североисточног Миндана или других острва на истоку. Прва књига писана на овом језику је „Хришћанска доктрина“ (Doctrina Cristiana) из 1593. Током шпанске колонијалне власти, свештеници су у 19. веку написали речнике и граматике језика тагалог. Први значајни књижевник који је стварао на језику тагалог био је Франсиско Балтазар (1788–1862).

Пре доласка Шпанаца, домороци су користили једно од писама југоисточне Азије: бајбајин. Касније су за записивање коришћене различите верзије шпанског латиничног писма. Алфабет језика тагалог је стандардизован у 20. веку, последњи пут 1987, и сада има 28 слова: A B C D E F G H I J K L M N Ñ Ng O P Q R S T U V W X Y Z.

Први битан речник тагалог језика написао је чешки исусовачки мисионар Пабло Клајн почетком 18. века. Клајн је говорио тагалог и активно га користио у неколико својих књига. Он је припремио речник, чије одржавање је касније пренео на Франциса Јансенса и Хозеа Хернандеза. Следећу компилацију његовог значајног рада су припремили П. Хуан де Нокеда и П. Педро де Санлукар, што је објављено под насловом Речник Тагалог језика у Манили 1754. године, и томе је следио низ проширених издања. Последње издање је објављено у Манили 2013. године.

Постоји низ студија о таралог језику. Један од значајних раних радова је, Arte de la lengua tagala y manual tagalog para la administración de los Santos Sacramentos (1850).. Аутохтони песник Франциско Балтазар (1788–1862) сматра се најистакнутијим писцем на тагалог језику, а његов најзначајнији рад је еп Флорант и Лаура из 19. века.

Званични статус

Тагалог је проглашен службеним језиком првим револуционарним уставом на Филипинима, Уставом Биак-на-Бата из 1897. године.

Године 1935, Филипински устав је означио енглески и шпански као службене језике, али је прописао развој и усвајање заједничког националног језика на основу једног од постојећих језика. Након изучавања и разматрања у оквиру Националног језичког института, комитет састављен од седам чланова који су представљали различите регионе на Филипинима, изабрао је Тагалог као основу за еволуцију и усвајање националног језика Филипина. Председник Мануел Л. Куезон је затим 30. децембра 1937. прогласио избор Тагалог језика као основе за еволуцију и усвајање националног језика Филипина. Године 1939, председник Куезон преименовао је предложени на Таралогу базирани национални језик у Виканг Памбанса (национални језик). Под јапанском марионетском владом током Другог светског рата, Тагалог је био снажно промовисан као национални језик. Устав из 1943. године наводи: „Влада ће предузети кораке ка развоју и пропагирању Тагалога као националног језика”.

Године 1959, језик је преименован у „Пилипино”. Заједно са енглеским, национални језик је имао званични статус према уставу из 1973. (као „Пилипино”) и задржао је тај статус у садашњем уставу из 1987. (као Филипино).

Примери језика

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Ang lahat ng tao'y isinilang na malaya at pantay-pantay sa karangalan 
at mga karapatan. Sila'y pinagkalooban ng katwiran at budhi at dapat 
magpalagayan ang isa't isa sa diwa ng pagkakapatiran.
  • Magandang araw po — Добар дан
  • Kumusta ka? — Како си?
  • Mabuti — Добро
  • salamat — хвала
  • oo — да
  • hindî — не
  • pasensya pô — извини
  • Mabuhay! — Живели!
  • Marunong ka bang magsalitâ ng Serbyo (Ingles)? — Говорите ли српски (енглески)?
  • Mahal kita — Волим те
  • kumustá — здраво

Референце

  1. ^ (језик: енглески) Етнолог Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Numbers on Filipino, Cebuano and English
  3. ^ Tagalog
  4. ^ „Numbers on Filipino, Cebuano and English | Inquirer Opinion”. Opinion.inquirer.net. Приступљено 2019-10-11. 
  5. ^ „Tagalog - MustGo.com”. Aboutworldlanguages.com. Приступљено 2019-10-11. 
  6. ^ Zorc, David. 1977. "The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction". Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
  7. ^ Blust, Robert. 1991. "The Greater Central Philippines hypothesis". Oceanic Linguistics 30:73–129
  8. ^ Juan José de Noceda, Pedro de Sanlucar, Vocabulario de la Lengua Tagala, Manila 2013, pg iv, Komision sa Wikang Filipino
  9. ^ Vocabulario de la Lengua Tagala, Manila 1860 на сајту Гугл књиге
  10. ^ Juan José de Noceda, Pedro de Sanlucar, Vocabulario de la lengua tagala, Manila 2013, Komision sa Wikang Filipino.
  11. ^ Spieker-Salazar, Marlies (1992). „A contribution to Asian Historiography : European studies of Philippines languages from the 17th to the 20th century”. Archipel. 44 (1): 183—202. doi:10.3406/arch.1992.2861. 
  12. ^ Cruz, H. (1906). Kun sino ang kumathâ ng̃ "Florante": kasaysayan ng̃ búhay ni Francisco Baltazar at pag-uulat nang kanyang karunung̃a't kadakilaan. Libr. "Manila Filatélico,". Приступљено 8. 1. 2017. 
  13. ^ 1897 Constitution of Biak-na-Bato, Article VIII, Filipiniana.net, Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г., Приступљено 16. 1. 2008 
  14. ^ 1935 Philippine Constitution, Article XIV, Section 3, Chanrobles Law Library, Приступљено 20. 12. 2007 
  15. ^ а б Manuel L. Quezon III, Quezon’s speech proclaiming Tagalog the basis of the National Language (PDF), quezon.ph, Приступљено 26. 3. 2010 
  16. ^ а б в Gonzalez, Andrew (1998), „The Language Planning Situation in the Philippines” (PDF), Journal of Multilingual and Multicultural Development, 19 (5, 6): 487—488, doi:10.1080/01434639808666365, Приступљено 24. 3. 2007. 
  17. ^ 1973 Philippine Constitution, Article XV, Sections 2–3, Chanrobles Law Library, Приступљено 20. 12. 2007 

Литература

Спољашње везе