Веома се мало зна о историји овог језика пре доласка Шпанаца у 16. веку. Верује се да је народ Тагала стигао на Лузон из североисточног Миндана или других острва на истоку. Прва књига писана на овом језику је „Хришћанска доктрина“ (Doctrina Cristiana) из 1593. Током шпанске колонијалне власти, свештеници су у 19. веку написали речнике и граматике језика тагалог. Први значајни књижевник који је стварао на језику тагалог био је Франсиско Балтазар (1788–1862).
Пре доласка Шпанаца, домороци су користили једно од писама југоисточне Азије: бајбајин. Касније су за записивање коришћене различите верзије шпанског латиничног писма. Алфабет језика тагалог је стандардизован у 20. веку, последњи пут 1987, и сада има 28 слова: A B C D E F G H I J K L M N Ñ Ng O P Q R S T U V W X Y Z.
Први битан речник тагалог језика написао је чешкиисусовачки мисионар Пабло Клајн почетком 18. века. Клајн је говорио тагалог и активно га користио у неколико својих књига. Он је припремио речник, чије одржавање је касније пренео на Франциса Јансенса и Хозеа Хернандеза. Следећу компилацију његовог значајног рада су припремили П. Хуан де Нокеда и П. Педро де Санлукар, што је објављено под насловом Речник Тагалог језика у Манили 1754. године, и томе је следио низ проширених издања. Последње издање је објављено у Манили 2013. године.
Постоји низ студија о таралог језику. Један од значајних раних радова је, Arte de la lengua tagala y manual tagalog para la administración de los Santos Sacramentos (1850).. Аутохтони песник Франциско Балтазар (1788–1862) сматра се најистакнутијим писцем на тагалог језику, а његов најзначајнији рад је епФлорант и Лаура из 19. века.
Тагалог је проглашен службеним језиком првим револуционарним уставом на Филипинима, Уставом Биак-на-Бата из 1897. године.
Године 1935, Филипински устав је означио енглески и шпански као службене језике, али је прописао развој и усвајање заједничког националног језика на основу једног од постојећих језика. Након изучавања и разматрања у оквиру Националног језичког института, комитет састављен од седам чланова који су представљали различите регионе на Филипинима, изабрао је Тагалог као основу за еволуцију и усвајање националног језика Филипина. Председник Мануел Л. Куезон је затим 30. децембра 1937. прогласио избор Тагалог језика као основе за еволуцију и усвајање националног језика Филипина. Године 1939, председник Куезон преименовао је предложени на Таралогу базирани национални језик у Виканг Памбанса (национални језик). Под јапанском марионетском владом током Другог светског рата, Тагалог је био снажно промовисан као национални језик. Устав из 1943. године наводи: „Влада ће предузети кораке ка развоју и пропагирању Тагалога као националног језика”.
Године 1959, језик је преименован у „Пилипино”. Заједно са енглеским, национални језик је имао званични статус према уставу из 1973. (као „Пилипино”) и задржао је тај статус у садашњем уставу из 1987. (као Филипино).
Ang lahat ng tao'y isinilang na malaya at pantay-pantay sa karangalan
at mga karapatan. Sila'y pinagkalooban ng katwiran at budhi at dapat
magpalagayan ang isa't isa sa diwa ng pagkakapatiran.
Magandang araw po — Добар дан
Kumusta ka? — Како си?
Mabuti — Добро
salamat — хвала
oo — да
hindî — не
pasensya pô — извини
Mabuhay! — Живели!
Marunong ka bang magsalitâ ng Serbyo (Ingles)? — Говорите ли српски (енглески)?
^Zorc, David. 1977. "The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction". Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
^Blust, Robert. 1991. "The Greater Central Philippines hypothesis". Oceanic Linguistics 30:73–129
^Juan José de Noceda, Pedro de Sanlucar, Vocabulario de la Lengua Tagala, Manila 2013, pg iv, Komision sa Wikang Filipino
Zorc, David. 1977. The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction. Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
Blust, Robert. 1991. The Greater Central Philippines hypothesis. Oceanic Linguistics 30:73–129
Postma, Antoon. (1992). The Laguna Copper-Plate Inscription: Text and Commentary. Philippine Studies vol. 40, no. 2:183–203
Zorc, David. 1977. The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction. Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
Thomas, Megan C. (8. 10. 2007). „K is for De-Kolonization: Anti-Colonial Nationalism and Orthographic Reform”. Comparative Studies in Society and History. 49 (04): 938—967. doi:10.1017/S0010417507000813.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Morrow, Paul (16—30. 6. 2007). „José Rizal and the Filipino language”(PDF). In Other Words. Manitoba, Canada: Pilipino Express. 3 (12). Архивирано из оригинала(PDF) 20. 8. 2010. г. Приступљено 21. 8. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Morrow, Paul. „Palaeographic Chart of the Philippine Islands”. Sarisari etc...Filipino History, Language, Pop Culture & other completely unrelated stuff. Manitoba, Canada: Manitoba Telecom Services (mts.net). Архивирано из оригинала 20. 8. 2010. г. Приступљено 21. 8. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)