Целом (секундарна телесна дупља) се развија у току ембрионалног развића у мезодерму, као потпуно нов простор; није остатак бластоцела као псеудоцелом. Обавијен је мезодермалним епителом – перитонеумом. Целом је испуњен течношћу, али у њему, за разлику од псеудоцелома, нема органа. Целомска течност не долази у додир ни са телесним зидом ни са цревом јер је од њих одвојена перитонеумом.
На перитонеуму се разликују два слоја :
паријетални, спољашњи слој окренут ка епидермису и
Шизоцелно настајање целома јавља се код: мекушаца, прстенастих црва и зглавкара. Ентроцелно настајење целома јавља се код бодљокожаца и хордата.
При шизоцелном начину долази до размицања ћелија мезодерма, а при ентероцелном целом настаје као избочина црева.
Значај и улоге целома
Појава целома условила је многе погодности и преимућства, као што су побољшање метаболизма, боља покретљивост и тиме прилагођавање различитим условима спољашње средине, које су довеле до развоја великог броја све сложенијих типова животиња.
Улоге целома су :
целомска течност се користи, код мање сложених целомата, као примарни транспортни систем; код тих целомата перитонеум има трепље, чијим радом се помаже циркулација целомске течности; код сложенијих целомата развијен је крвни систем као основни транспортни систем;
у целому се, код простијих целомата, врши дозревање полних ћелија ; код неких, као што су нпр. морски краставци (бодљокошци), се чак и оплођење врши у целому;
целомска течност је под сталним притиском тако да телу даје чврстину и помаже при кретању, односно представља неку врсту хидрауличног скелета.