Безвучна преднонепчено-венечна шушкава согласка

Безвучна преднонепчено-венечна шушкава согласка
ʃ
МФА-бр.134
Шифрирање
Единица (дек.)ʃ
Уникод (хекс.)U+0283
X-SAMPAS
КиршенбаумS

 

Безвучната преднонепчено-венечна шушкава согласка или безвучна засводена задновенечна струјна согласка е вид на согласен глас присутен во многу јазици во светот. Меѓународната фонетска азбука (МФА) го бележи со симболот . Во македонскиот јазик, гласот е претставен со буквата ш.

Особености

Безвучната преднонепчено-венечна шушкава согласка ги има следниве особености:

  • Начинот на творба е шушкав струен, што значи дека се добива со насочување на воздухот по жлеб во задниот дел на јазикот до местото на творба, каде се сосредоточува и судира со острите рабови на речиси затворените заби, предизвикувајќи високочестотно бурно струење.
  • Местото на творба е преднонепчено-венечно, т.е. засводен (делумно омекнат) задновенечен глас, што значи дека се создава со рамниот дел на јазикот зад забниот венец, а предниот дел од јазикот е набран („засводен“) кај тврдото непце.
  • Фонацијата е безвучна, што значи дека се создава без треперење на гласните жици. Во некои јазици, гласните жици активно се одвојуваат, така што согласката е секогаш безвучна. Во други пак, жиците се лабави, па така согласката може да ја поприми звучноста на соседните гласови.
  • Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
  • Ова е средна согласка, што значи дека се создава со насочување на воздушниот тек долж средината на јазикот наместо по страните.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Во разни јазици како англискиот и францускиот, согласката во извесни случаи се изговара со истовремено заоблување на уснените (), но ова обично не се бележи во техничките транскрипции.

Јазици

Јазик Збор МФА Значење
адигејски шыд магаре
албански shtëpi куќа
англиски sheep овца
арапски литературен شمس сонце
баскиски kaixo здраво
берберски кабилски ciwer се советува
бретонски chadenn ланец
бугарски юнашки јуначки
велшки литературен siarad зборува
јужно наречје mis месец
галисиски viaxe пат
германски schön убав
грузиски არი ситничавење
ерменски շուն куче
есперанто ŝelko трегери
западноломбардски канциски fescia непријатност
западнофризиски sjippe сапун
запотечки тликвијапански xana како?
илокански siák јас
ирски sí таа
италијански fasce врзопи
јидиш וויסנשאַפֿטלעכע научен
јоруба i отворен
кабардински шыд магаре
латвиски šalle шал
лингала shakú сив папагал
литвански šarvas оклоп
македонски што што
малајски syarikat претпријатие
малтешки x'ismek како се викаш?
норвешки книжевен sky облак
новонорвешки sjukehus болница
окситански оверњски maissant лош
гасконски maishant лош
лимузенски son негов
романски شاه крал
португалски cheirar мириса
романски șefi шефови
ромски влашкоромски deš десет
сахаптински šíš каша
свахили kushoto дрвја
словенечки šóla училиште
сомалиски shan пет
српскохрватски двориште / dvorište двор
тагалски siya тој, таа
тода јазик
туника šíhkali камен
турски güneş сонце
ујгурски شەھەر град
украински шахи шах
урду شکریہ благодарам
унгарски segítség помош
фарски sjúkrahús болница
француски cher скап
хебрејски שלום мир
хинди сомнеж
холандски sjabloon шаблон
чешки kaše каша
џуаншки cib десет
шкотски гелски seinn пее
шпански чилеански chileno чилеански
риоплатски mayo мај

Рускиот глас <ш> не е ваков, туку рамнојазична свиена струјна согласка.

Поврзано

Наводи

  1. Thelwall (1990:37)
  2. Shosted & Chikovani (2006:255)
  3. Merrill (2008:108)
  4. Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  5. Гласот е во противположба на лабијализираниот облик.
  6. Cruz-Ferreira (1995:91)
  7. Ladefoged (2005:168)
  8. Fougeron & Smith (1993:73)
  9. Gussenhoven (1992:46)
  10. Може да биде . Погл. Фонологија на холандскиот јазик.

Библиографија

  • Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 90–94, doi:10.1017/S0025100300005223
  • Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second. изд.), Blackwell
  • Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec“, Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 107–114, doi:10.1017/S0025100308003344
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian“, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255–264, doi:10.1017/S0025100306002659
  • Thelwall, Robin (1990), „Illustrations of the IPA: Arabic“, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 37–41, doi:10.1017/S0025100300004266
Табела на белодробни согласки по МФА аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи.
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.